ISTINA O FLUORU: KAKO JE OTROV POSTAO KORISTAN ZA ZUBE?

SRODNI TEKSTOVI:

KO SE BOJI MARIHUANE JOŠ?
Za koga je stvarno opasna marihuana? Da li konoplja ima zemaljsko poreklo? Kako je najkorisniji usev na svetu 1937. teško oporezovan?

ISTINA O VAKCINAMA Da li znate da je vakcinu izmislio nadri lekar, da pre programa masovne vakcinacije nije postojao rak u epidemiološkim razmerama, oboljenja autoimunog sistema su bila jedva poznata, a dečiji autizam nije uopšte postojao...

DA LI CIGARETE ZAISTA IZAZIVAJU RAK PLUĆA? Zašto nema naučnih dokaza o štetnosti duvana? Šta se zaista skriva iza ove propagande?

POSTOJI LI ZAISTA BOLEST AIDS?
Zašto nema naučnih dokaza o postojanju HIV-a? Da li ljudi umiu od AIDS-a ili od lekova protiv AIDS-a? Zašto je HIV najrasprostranjeniji u Africi?

ŠTA SE KRIJE IZA EPIDEMIJE PTIČIJEG GRIPA?

24.08.2007.

ISTINA O FLUORU: KAKO JE OTROV POSTAO "KORISTAN ZA ZUBE"?

Piše: Ivona Živković

Da li ste čuli za ova neobična "naučna otkrića":

1. Ako svakog dana provedete 5 minuta stojeći na jednoj nozi - poboljšaćete funkcionisanje sistema za ravnotežu.

2. Ukoliko pre svakog obroka sažvaćete parče papirnate maramice od čiste celuluze - imaćete bolje varenje.

3.Kada u crnu kafu ubacite nekoliko celih zrna bibera - sprečićete hronični kašalj od pušenja.

4.Sitno iseckan beli luk uvaljan u med - izuzetno je koristan za nivelaciju krvnog pritiska.

5.Kombinacija peršuna i jabuke - sigurna je preventiva za čir na želudcu.

6.Nekoliko kapi istopljenog voska u cipeli - pomoći će ravnim tabanima da se uzdignu.

7. Fluorid stavljen u vodu za piće ili zubnu pastu - zaštitiće vaše zube od karijesa!

Verujete li u sve ovo?

Prvih šest recepata sama sam izmislila. I ne savetujem vam da ih probate. Ali, i ako probate, neće vam se ništa desiti loše. Pazite samo da cipelu ne obuvate dok se vosak ne ohladi.

Što se tiče fluora u vodi i pasti za zube , to nije moja izmišljotina. Ovaj recept su izmisli naučnici koji su radili na izradi prve atomske bombe.

Kako su to otkrili? Zna se da je fluor opasan otrov kao i sva njegova jedinjenja.

Ipak, danas se on stavlja u vodu za piće u dve trećine javnih vodovoda u SAD. I beogradska "demokratska" vlast želi da fluoriše vodu. Kažu da je to korisno, jer se "tako radi i na Zapadu" (ovo je inače njihova osnovna životna i politička smernica ZA SVE) .

U nekim opštinama u SAD i do 80% mladih danas ima fluorosis. To su beličaste tačke na zubima.

Ali, fluorid izaziva i teška oštećenja zuba, kostiju, kao i centralnog nervnog sistema. U Kini su otkrili da je količina fluorisane vode u korelaciji sa smanjenim IQ kod dece.

U publikaciji iz 1984. "Klinička toksikologija komercijalnih proizvoda" navodi se da je "fluorid kao otrov opasniji od olova i samo manje otrovan od arsenika. Koristi se kao pesticid za miševe, pacove i ostale sitne glodare. Dete od 10 kilograma težine može biti ubijeno stotim delom unce, a odrasla osoba od 100 kilograma može biti ubijena dozom od jedne desetine unce."( Jedna unca je oko 28.3 grama.)

Tako 7 unci zubne paste sadrži 199 mg flourida, a to je više nego dovoljno da ubije dete od 25 kilograma.

Pa što ga onda stavljaju u vodu i pastu za zube pitate se? Šta će vam zubi bez karijesa, ako ste mrtvi?

Priča o korisnosti floura za zdrave zube je jedna od najvećih naučnih prevara. Kako je do toga uopšte došlo i kome je ova teška laž bila potrebna?

Ovu prevaru otkrila su dva nezavisna američka novinara: Džoel Grifit (Joel Griffith) koji se bavi istraživačkim novinarstvom o medicini i Kris Brajson (Chris Bryson), povremeni saradnik BBC, ABC-a i drugih elektronskih medija. Oni su isčitavanjem dokumenata o pravljenju prve američke atomske bombe ("Projekt Menhetn"), sa kojih je nakon 50 godina skinuta oznaka državne tajne, došli do ovog senzacionalnog otkrića, a što je u američkim medicinskim krugovima izazvalo pravi šok. Svoj autorski tekst su objavili 1998. (Nexus Magazine, Volume 5, #3 (April-May 1998).

INCIDENT U NJU DŽERSIJU

"Projekt Menhetn" bio je najstrože čuvana vojna tajna u SAD tokom Drugog svetskog rata, kao i kasnije za vreme Hladnog rata. Projekat je koštao 20 milijardi dolara i angažovano je na njemu 200.000 ljudi. Cilj Projekta je bio stvaranje atomske bombe koja je punjena najpre uranijumom, a kasnije plutonijumom. Da bi se ovaj radioaktivni materijal smestio u bombu bile su potrebne ogromne količine flourida koji je za potrebe Projekta obezbedjivala fabrika u vlasništvu porodice Dipon (Du Pont): "E.I. Du Pont de Nemours Company". Pogon se nalazio u mestu Deep Water u okolinu Nju Džersija. Porodica je već više od stotinu godina bila poznata po proizvodnji prvoklasnog eksploziva.

Punjenje atomske bombe tražilo je enormne količine fluora, merene milionima tona. Za državu je projekat bio strateško pitanje, a kompaniji Diponovih je donosio ogromnu zaradu.

Sve u ovom poslu bilo je obavijeno tajnošću o čemu je vodila računa služba nacionalne bezbednosti. Bio je rat, zaboga.

Ali, dogodio se incident. Fluor je nošen vetrom sve više dosezao do farmi u okolnim opštinama Gločester i Salem. Na ovim farmama se uzgajalo izuzetno kvalitetno voće i povrće. Njihovim breskvama snabdevan je hotel Waldorf Astoria u Njujorku, a kvalitetan paradajz je otkupljivan za poznatu marku Campbell's Soup.

U leto 1944. farmeri su primetili da su im usevi postali sparušeni, kao da je u vazduhu nešto stalno sagorevalo.

Živina bi im sutradan, nakon olujne noći, naprasno uginula, a radnici koji bi pojeli nešto od voća koje su brali, čitave noći i sutradan bi povraćali.

Konji su izgledali bolesno, bili su ukočeni i loši u radu. Neke krave nisu mogle da stanu na noge. Pasle su samo puzanjem na stomaku.

Iz službenih beleški koje su nakon 50 godina otkrivene (kada je sa čitave dokumentacije o Projektu Menhetn skinuta oznaka državne tajne), vidi se da je američka vlada bila upoznata sa posledicama trovanja fluorom u Nju Džersiju kao i da su imali tačan izveštaj o nalazima velikih količina fluora na usevima kao i u krvi i tkivu farmera i stoke.

Ali, izrada atomske bombe je bio nacionalni prioritet (jer je važnije bilo ubiti neprijatelja, nego sačuvati živote sopstvenih ljudi).Tako je i ministarstvo za poljoprivredu jednostavno prešlo preko dobijenih analiza i stavilo se na stranu prioritetnog zadatka koji je diktirao vojni vrh. Zatrovani ljudi i hrana nisu bili prioritet SAD te 1944. godine (!)

(Ako imate u vidu da su SAD ogromna kolinija kojom vlada globalna vlastela iz centralne masonske lože u Londonu, kao i da američka vlada i predsednik stvarno nemaju kontrolu nad Pentagonom - jer je američka vojska isključivo u službi privatnog kororativnog biznisa, onda je ovakva politika sasvim logična. Obični gradjani SAD (Meksika i Kanade) su i ovako samo robovi, tj. potrošna radna snaga. Ako vam ovo nije jasno treba da pročitate knjigu Dejvida Ajka "Najveća tajna". Ili da se bar logično zapitate šta će Americi tolika vojska, kada se SAD praktično graniči sa veoma malo država i mogu imati sopstvenu ekonomiju koja bi savršeno održavala 300 miliona stanovnika. Ali interesi vlastele su uvek nalagali postojanje država imperija - od Vavilona, Egipta, Rima, Grčke, Španije, Francuske, Velike Britanije i danas SAD. NEKO nad robljem Planete MORA držati bič!)

Farmeri su tako morali da sačekaju da se završi rat (jer nije bilo patriotski podrivati nacionalne interese) da bi onda podigli tužbu protiv privatne kompanije " E.I. Du Pont de Nemours" zbog sumnje da su iz svojih pogona ispustili kakvu otrovnu materiju kao i "Menhetn Projekta". Još niko od njih nije znao da je u pitanju fluor.

Zanimljivo je da je ovo bio prvi sudski spor poveden u SAD protiv zagadjivanja životne sredine kao posledice rada sa radioaktivnim matarijalom. Dakle, fluor se kao otrov ispoljio pre nego radioaktivne čestice.

Tada se dogadja ono što pokazuje kako zaista funkcioniše "nezavisno" američko sudstvo, američka "demokratija" i gradjanska prava, "free country" sa "najslobodnijim" naučnicima na svetu. Ili kako zapravo kako funkcioniše najveća država "nezavisnih" robova i korumpiranih državnih funkcionera?

"DEMOKRATSKA" DRŽAVA SAD PROTIV NARODA

Jedan od glavnih ljudi Ministarstva odbrane u "Projektu Menhetn" general major Lesli Dik Grouvs kreće u akciju i tajno se sastaje sa svim relevantnim državnim vojnim i političkim čelnicima iz ministarstava odbrane, zdravlja, poljoprivrede, pravde, kao i sa advokatima porodice Dipon (Du Pont).

Cilj svih tajnih sastanaka je da se osnovana tužba farmera protiv privatne kompanije "E.I. Du Pont de Nemours" i Projekta Menhetn maksimalno minira i oslabi.

U ovoj nameri kooperativno je bilo i ministarstvo pravde (!) što se takodje vidi iz jedne od deklasifikovanih beleški generala Grouvsa.

Iz dugo skrivanih službenih beleški generala Grouvsa i dr. Hodža vidi da je Nacionalna bezbednost odlučila da angažuje agencije koje "treba da izvrše naučna istraživanja kako bi pridobile podatke koji bi bili potrebni da se zaštiti interes vlade u sporu sa vlasnicima voćnjaka u Nju Džersiju".

Za podrivanje sudskog spora imali su dva razloga: da spreče plaćanje obeštećenja farmerima, jer bi to dovelo do lančane reakcije koja bi pokrenula još veći broj sporova zbog zagadjenja životne sredine, pa bi se tako javnost okrenula protiv programa proizvodnje atomskog oružija. (Izrada atomske bombe, očito, nije smela biti dovedena u pitanje)

Drugi razlog je takodje poražavajući za "demokratsku" državu, jer je namera državnog vrha bila da zaštiti privatni korporativni biznis porodice Dipon. Ova porodica je jedna od dvanaest najmoćnijih porodica u SAD i deoničari su centralne američke banke FED. To znači da kontrolišu emitovanje i vrednost dolara, pa samim tim i državne ekonomije.

U akciju se krenulo na više frontova. Jedan front je uključivao stvaranje dobrih odnosa sa javnošću, pa je general Lesli Grouvs lično pozvao na večeru nekoliko porodica oštećenih farmera. Obični mali ljudi, naivni i neupućeni u perfidnost sopstvene vlade (tada su Amerikanci zaista verovali da su najslobodnija, najdemokratskija i najpravednija država na svetu) bili su laka meta za psihološku obradu stručnih PR agencija.

Tako su lepim obećanjima njih nekoliko ubedjeni da će država preduzeti sve mere da zaštiti zdravlje farmera.

U ovoj akciji poboljšanja odnosa sa javnošću najperfidnija ideja je ona koju je skovao dr.Harold Karpenter Hodž ( Harold C. Hodge) glavni toksikolog na Projektu Menhetn.

U tajnom pismu datiranom 1. maja 1946. svom kolegi sa Projekta Menhetn, pukovniku Dr. Vorenu, šefu medicinske sekcije, u vezi rešenja kako izaći na kraj u odnosima sa javnočću sa otrovanim farmerima, on doslovce predlaže: " ... da li bi bilo od koristi ako bi smo mogli da ublažimo strah stanovnika Salema i Gločestera od fluora ako bi im kroz neka korisna predavanja predočili i neke njegove korisne osobine, recimo u očuvanju zdravih zuba?"

I zaista, takve lekcije su uskoro date, ne samo stanovnicima dve pomenute opštine,već i čitavoj naciji za vreme Hladnog rata.

Naravno, sam sudski proces je zakovan onog trenutka kada je vlada SAD odbila da sudu pruži informaciju o tome koliko je zaista fluora ispušteno iz fabrike "E.I. Du Pont de Nemours" pravdajući to "nacionalnom bezbednošću".

Siroti farmeri su tako, nakon višegodišnjeg zamajavanja i bezbroj lekcija o "korisnosti fluora za zdrave zube", obeštećeni sa po 200 dolara. Ono što nikada nisu saznali je kako zaista deluje fluor na ljudski organizam, jer su svi nalazi o tome bili državna tajna zbog nacionalne bezbednosti. Da su znali, lako bi prepoznali sopstvene simptome.

ZDRAVI ZUBI KOJIH NEMA

Znajući da će se prilikom pravljenja atomske bombe koristiti ogromne količine fluora koje će neminovno dospeti do civila u širem područiju, još 1943. vojni vrh je planirao naučno istraživanje kojim bi ispitao in vivo kako deluju male količine fluora na ljudski organizam. Čitav projekat je javnosti predstavljen kao naučno ispitivanje o korisnom dejstvu fluora u funkciji zaštite zuba od karijesa. Ovo je predstavljeno kao najnovije naučno otkriće (!) i kao zamorci su iskorišćeni stanovnici Njubarga (Newburgh) kojima je u vodovod stavljen fluor. Istraživanje je sprovedeno u periodu od 1945. do 1955. uz odobrenje i nadzor državnog odeljenja za zdravlje u Njujorku (!) Da se iza ovog državnog projekta nalazi vojska i da su svi vodećii istraživači i naučnici vezani za projekat izrade atomske bombe, niko nij eznao. Bila je to državna tajna.

Glavni naučni istraživač iz senke bio je Harold.K. Hodž, a analize krvi i tkiva su vršene u zloglasnom Ročester univerzitetu u čijoj Strong Memorial Hospital je obavljano i ispitivanje delovanja radioaktivnog plutonijuma, tako što je ova toksična supstanca ubrizgavana pacijentima bez njihovog znanja. Kada je afera razotkrivena zahvaljujući Ajlin Velsom (Eileen Welsome) koja je dobila i Pulicerovu nagradu, preživeli su 1995. godine dobili sudski spor i obeštećenje.

U prikrivenoj operaciji sa kodnim imenom "Program F" sakupljane su sve analize tkiva i krvi od gradjana Njubarga .

Glavno pitanje u istraživanju je bilo da li fluorid unet u organizam u malim dozama ima odredjene štetne ili korisne efekte na tkivo, zube, mozak. Ovo je upravo bilo ono što je interesovalo vojne glavešine u slučaju dugotrajnog Hladnog rata.

Ministarstvo odbrane je već imalo naučno istraživanje o delovanju flora na centralni nervni sistem i ono je radjeno upravo za vreme rada na Projektu Menhetn 1944. godine. Obavljeno je baš u pouzdanom Ročester univerzitetu gde je šef toksikologije bio Harold. K. Hodž koji je bio i rukovodilac istraživanja. Ove nalaze je Komisija za atomsku energiju odmah cenzurisala, zbog "nacionalne bezbednosti".

Umesto pravih rezultata, avgusta 1948. godine u časopisu Američkog Stomatološkog Udruženja objavljena je falsifikovana verzija istraživanja. Tako su u rad unete izmene koje nikako nisu mogle dovesti u pitanje program izrade atomske bombe.

Kada su novinari- istraživači Grifit i Brajson nakon 50 godina došli u posed originalne tj. tajne verzije ovog naučnog istraživanja i uporedili ga sa onim što je objavljeno u stomatološkom časopisu, videli su tragikomične izmene:

1. Tajna verzija je tako zabeležila da većina radnika u fabricu koja je punila bombe fluorom uopšte nije imala zube. Publikovana verzija je tvrdila da su imali izraženije zubne šupljine.

2. Tajna verzija kaže da su radnici morali da nose gumene čizme jer im je dim od fluora razgradjivao eksere u cipelama. Javna verzija ovo uošpte nije pomenula.

3. Tajna verzija je utvrdila da je upravo fluor bio glavni uzročnik njihovog gubitka zuba. U javnoj verziji "radnici su bili neobično zdravi i po proceni lekara i zubara".

U memorandumu "Projekta Menhetn" koji je decenijama bio državna tajna kaže se i sledeće: "... uranijum heksafluorid može imati prilično izraženo dejstvo na centralni nervni sistem... Izgleda verovatnije de je F komponenta (oznaka za fluorid) pre nego T komponenta (oznata za uranijum) glavni uzročni faktor".

FLUORIZACIJA JAVNOG VODOVODA:"Pazi samo da ne prospemo, inače smo gotovi"

TROVANJE LJUDI ZBOG NACIONALNE BEZBEDNOSTI (!)

Mnogi dokumenti i dalje nedostaju. Recimo transkript jednog od tajnih naučnih skupova za vreme Drugog svetskog rata o "metabolizmu fluora", ne postoji u američkoj državnoj arhivi. Po rečima arhivara verovatno je još klasifikovan.

Nedosteje i sedam strana iz beležnice "Dipon proces" iz 1947. koja u sastavu dokumentacije Rochester bomb project. Po rečima arhivara to je prilično neuobičajeno.

Ključne figure koje su kao naučnici promovisali upotrebu fluora u vodi kao bezbednog i korisnog za zube su: dr Harold.K. Hodž (Projekat Menhetn) , Dejvid B. Ast (koji je vodio projekat Njubarg) i dr. Henri Trendli Din, zubar američkih javnih usluga, popularno nazvan "ocem fluorizacije".

Američke "patriote" kojima je izrada atomske bombe bila važnija od zdravlja gradjana: General Grouvs, dr.Hodž i dr. H. Trendli Din. General Grouvs je poznat i kao graditelj zgrade Pentagona koje je započeto 11. septemba 1941. (Obratite pažnju na datum: tačno 11.septembra nakon tačno 60 godina izvršen je čuveni teroristički napad Al Kaide na ovu zgradu.) Grouvs je verovao da se atomska bomba pravi kako bi se Sovjetski Savez oslabio. To ga je očigledno jako motivisalo u radu. Da bi bombu dobacili Sovjetima Amerikancima je bila potrebna raketa. Tako je Pentagon počeo da radi na raketnom programu, koji je Amerikance kasnije odveo u svemir i na Mesec (?) Očigledno, sve počinje od vojnih potreba.

Tako, ako vas dete pita šta je to fluorid iz zubne paste, možete slobodno odgovoriti:

"To je samo jedan toksični produkt aluminijuma i hemijski fertilajzer u industriji. Jedan je od glavnih sastojaka raznih želea, ispirača, te otpadna materija u pravljenju pesticida, mišomora, hlorofluorokarbona, fungicida, nematocida, anestetika, trankvilajzera, fluorisanih lekova, fluorisane vode, nervnog gasa, atomske bombe..."

Dakle, draga deco, slobodno fluoridom možete prati zubiće i sisati ga u tabletici i piti u vodici. Nema veze što je tokisčan. "Tako se to radi i na Zapadu", zaboga!

Na žalost, američki naučnici su sada nakon objavlljivanja jedne od mnogih "državnih tajni" veoma zabrinuti zbog posledica.

Više možete pročitati ovde.

U SRBIJI JOŠ NIKO NE SUMNJA U OVA NAUČNA OTKRIĆA

...

Na sastanku održanom u Čačku sa predstavnicima pet komunalnih preduzeća, zdravstvenih centara, zavoda za zaštitu zdravlja, čelnika Stomatološkog fakulteta i Zavoda za stomatološku zaštitu Srbije, pored ostalog, čuo se podatak da vodu fluorišu samo užički, kruševački i pančevački vodovodi, uprkos činjenici da ova supstanca za 50 odsto smanjuje oboljenje zuba kod dece i odraslih.
...

S obzirom i na zakonsku obavezu vodovoda (IZ 1971.)koji snabdevaju više od 20.000 potrošača i u čijoj vodi ima manje od 0,8 mililitara fluora po litru, sa sastanka u Čačku upućen je apel nadležnim državnim organima da obezbede dovoljne količine atestirane sirovine za redovno fluorisanje vode.
(GLAS JAVNOSTI)

TUMAČI USTAVA I ZAKONA U TEŠKIM ZABLUDAMA

5.2.3. Zabrana nedobrovoljnog podvrgavanja naučnim eksperimentima.
Poslednjom rečenicom čl. 7. PGP, podvrgavanje lica medicinskim ili naučnim opitima bez njegovog slobodnog pristanka izjednačava se s mučenjem. Ova je odredba uneta pod utiskom masovnog eksperimentisanja sa zatvorenicima u koncentracionim logorima nacističke Nemačke, koji su zaražavani bakterijama, izlagani preteranim temperaturama i pritisku itd. po nalogu vlade ili na inicijativu bezdušnih lekara (kao npr. čuvenog dr Mengelea). Slična su bila prinudna psihijatrijska lečenja političkih zatvorenika u SSSR. Međutim, u mnogim zemljama se zatvorenici pridobijaju za podvrgavanje eksperimentima uz obećavanje nekih pogodnosti. Sve se više sumnja u to da su ljudi u zatvorskom režimu stvarno sposobni za dobrovoljno odlučivanje. Povremeno izbijaju skandali zbog eksperimentisanja sa slobodnim ljudima, nesvesnim čemu su izloženi. Neki vojni lekari u SAD unosili su droge u ishranu neobaveštenih vojnika da bi ispitali njihovo dejstvo.

Ne mogu se, međutim, na osnovu zabrane mučenja napadati zakonske mere kojima se propisuje obavezno korišćenje nekih priznatih naučnih dostignuća, samo zato što ih neki stručnjaci još ne smatraju sasvim dokazanim (npr. jodizacija kuhinjske soli, fluorizacija pijaće vode itd). Isto tako, roditelji koji ne veruju u modernu medicinu, ne mogu ugrožavati živote svoje dece odbijajući da im se deca vakcinišu po propisima donesenim na osnovu dostupnih medicinskih znanja.