4.11.2008.

ISTINA O SOJI – PERFIDNA FORMULA ZA GLOBALNI GENOCID?

DRUGI DEO

Piše: Ivona Živković

KAKO SE GENETSKI MODIFIKUJE SOJA

Ukrštanje biljaka kako bi se dobile neke poželjne  osobine - metoda je stara vekovima. Od poželjnih osobina  se najčešće očekuju brz rast, otpornost na viruse, otpornost na herbicide, insekte štetočine itd. Vekovima su se tako ukrštali roditelji po želji, pa odabrani potomci, pa njihovi potomci... i to je podrazumevalo dug period da bi se došlo do željenog rezultata. Nije bilo mešanja gena različitih vrsta, već samo srodnih. Jer to nije ni bilo moguće po Božijim zakonima pošto vrste zato i postoje da se ne bi mešale i stvarali se Frankenštajni. Ali, satanistička filozofija ne mari za prirodne (božje) zakone pa su savremeni genetičari (čim su prodrli u tajne gena) počeli da stvaraju upravo Frankenštajne. GM hranu u Americi popularno zovu frankenfood.

Biljke u koje je ubačen gen neke druge vrste nazivamo transgenim biljkama ili genetski modifikovanim (GM). Kod njih je genetska osnova izmenjena dodavanjem jednog ili više gena poreklom od drugih organizama korišćenjem tehnike rekombinantne DNK.
Zanimljivo je da se često i ne zna čime se gen soje modifikuje. EU ima najveću bazu podataka genetske strukture svih biljaka. Ipak ostala je misterija sa kojim molekulima je kompanija “Monsanto”, najpoznatiji proizvođač GM useva rekombinovala njen DNK.

Jedan molekul je definisan kao molekul biljke maćuhica (dan i noć), drugi je od bubašvabe (!!!) a treći je ostao TAJNA.

Veruje se da je korišćen gen bubašvabe jer su to najotporniji insekti na planeti (kao pacovi i cijanobakterije) za koje se veruje da su u stanju da prežive mnoge ekološke katastrofe, te budu dalji nastavljači života pomoću svojih neuništivih proteina.
     Ipak, neka naučna istraživanja otkrivaju da i za njih postoji granica otpornosti, ali da je ona odložena  tako što se otrovi koje oni podnose manifestuju tek kod daljih potomaka i ubijaju ih polako.

Bubašvabe se smatraju štetočinama, ali naučnici su otkrili da one mogu biti veoma korisne kao prirodni agenti za kontrolu drugih neželjenih insekata u poljoprivredi.
Ubacivanje nekog drugog gena u biljku može se obaviti preko vektora kao sto si virusi, plazmidi i transpozoni.

Što se tiče otpornosti na herbicide najviše se zahteva da budu otporne na glifosat i glufosinat-amonijum. I tu je transgena soja veoma otporna, čak i kada se psrka glifosatom trostruko jačom dozom od uobičajene. Može  se herbicidom uništiti sav okolni korov, ali ova biljka opstaje. I tako zaprašena možda “željno čeka” da se nađe u vašem hamburgeru ili hrani za bebe.

Drugi herbicid glufosinat-amonijum izaziva inhibiciju, tj. kočenje rada enzima glutamin sintetaze i na taj način biljkama uništava biosintezu proteina. Podsetimo da se inhibicija enzima događa u kod ljudi koji konzumiraju soju.

Tolerantnost biljaka prema glufosinat-amonijumu ostvaruje se korišćenjem bar gena.
Za otpornost na insekte koriste se najčešće geni bakterije Bacillus thurigiensis. Tako ugrađeni geni ove bakterije transgenoj soji omogućavaju da luči toksine otrovne za insekte i zaštiti se od štetočina.

EKSPERIMENTI SA MIŠEVIMA

Već se zna i da su genetski poremećaji kod miševa hranjenih GM sojom drastični.
Tako je još oktobra 2005. za vreme jednog simpozijuma o genetskim modifikacijama koji je organizovala Ruska nacionalna asocijacija za genetsku bezbednost (NAGS) doktor biologije Irina Ermakova obelodanila rezultate istraživanja rađenih na njenom Institutu za više nervne aktivnosti i neurofiziologiju Ruske akademije nauka. U ovom istraživanju je analizirana defektnost potomstva miševa koji su hranjeni genetki modifikovanom hranom.

Naučnici su  dodali smeši za ishranu opitnih ženki miševa brašno iz sojinog zrna proizvedenog u kompaniji “Monsanto”, genetski modifikovanog kako bi bio otporan na njihove herbicide. Počeli su da im daju tu hranu dva nedelje pre parenja, nastavili da ih hrane za vreme trudnoće i za vreme dojenja. Drugoj grupi je data organska soja nemodifikovana) a treća grupa uopšte nije hranjena sojom.

Svi mladunci ženki hranjenih GM sojom bili su uočljivo manji (oko 20 %). I unutrašnji organi su im bili manji, uključujući i mozak. Čak 55.6 posto hranjenih GM sojom je uginulo, dok je postotak uginuća onih koji su hranjeni organskom sojom bio 9. Oni koji uopšte nisu hranjeni sojom imali su smrtnost 6,8 procenata.

  Dva miša iste starosti. Desni je hranjen GM sojom. Čitavo leglo, dole, hranjeno GM sojom je zakržljalo i dezorijentisano.

BORBA NAUČNIKA SA KORPORACIJAMA

Sa navedenim rezultatima postavilo se pitanje među naučnicima kako su SAD uopšte odobrile da se GM soja nađe u ljudskoj ishrani.

Dr Ermakova je planirala i da nastavi sa svojim opitima, ali je ovaj projekat ostao iznenada bez sredstava i nisu dobili 70.000 dolara koliko im je bilo još potrebno. Tako je ovo istraživanje predstavljeno kao preliminarno.

Rezultati mnogih istraživanja, na žalost, nisu ni obelodanjeni. Da li je i to slučajno?
O tome sa kakvim se pritiscima i zastrašivanjima od strane moćnih kompanija suočavaju naučnici koji iznose podatke o štetnom delovanju GM useva zabeleženo je i u knjizi Džefrija Smita:“Seme obmane” objavljenoj 2003.

Tako je svetski vodeći predavač i ekspert za genetsko modifikovanje biljaka iz Velike Britanije, Arpad Puctaj, najpre oklevetan, a zatim otpušten sa pozicije istraživača u škotskom “Rowett Research Institute” kada je obelodanio rezultate istraživanja o bezbenosti GM hrane. Istraživanje su naručile kompanije koje proizvode GM soju, ali im se rezultat nije dopao. Iako je rad pomenutog instituta smatran nezavisnim, a naučnici uvereni da treba da budu objektivni, u šta je verovao i Puctaj, nije ispalo tako.
Rezultat ispitivanja nedvosmisleno je pokazao sve negativne implikacije jedenja genetski modifikovane hrane. Puctaj je odlučio da rezultate pusti u javnost i dobio je otkaz.

I vlade Bile Klintona i Tonija Blera u to vreme bile su na strani moćnih korporacija, pokušavajući da pomenuta istraživanja zataškaju, jer je Vašington već bio potrošio milijarde dolara promovišući GM useve i novu biotehnološku revoluciju koja će promeniti svet (!) I, naravno korporacijama doneti ogroman profit. Životi i zdravlje ljudi očito nemaju takvu vrednost.

Pominje se i slučaj Injacija Čapele, ekologa i mikrobiologa sa Univerzitata Berkli u Kaliforniji.
Naime, Čapela i njegov diplomirani student, Dejvid Kvist su otkrili 2000. veliku kontaminaciju meksičkog kukuruza sa GM varijetetom, uprkos zabrani vlade da se ovi varijeteti mogu mešati.  Kukuruz je u Meksiku svetinja i tu je postojbina nekoliko stotina prirodnih varijeteta kukuruza koji se sasvim prirodno međusobno ukrštaju.

Čapela i Kvist su testirali varijetete u više od deset mesta u Oaksaki i otkrili 6 posto biljaka kontaminiranih sa GM semenom. Oksaka je na dalekom jugu pa je Čapela znao ako se kontaminacija proširi tamo, ona će se proširiti po čitavom Meksiku, jer trgovinski sporazum NAFTA  (praktično objedinjuje SAD, Meksiko i Kanadu) dozvoljava potpuno uvoz kukuruza iz SAD koji sadrži do 30 posto GM varijeteta. Sada je sve vodilo ka tome da se taj iznos udvostruči i tamo gde GM kukuruza nije bilo uopšte, uskoro bi ga bilo svuda.

Prestižni žurnal „Nature“ složio se da objavi Čapelin nalaz, iako je jedan tada visoki funkcioner za poljoprivredu Meksika tražio od Čapele da to ne čini uz pretnju da će Čapela biti  odgovoran za svu štetu nanetu meksičkoj agrokonomiji. Protiv Čapele je pokrenuta i medijska hajka, kako bi ga kao naučnika omalovažili.

 Kampanja protiv njega se nije fokusirala samo na ovo otkriće, već i na rezultate još jednog otkrića koje je bilo mnogo ozbiljnije. Čapela je otkrio da kontaminirani GM kukuruz ima oko 8 fragmenata od Ca VM promotera koji stvaraju nestabilne „vruće tačke“. One uzrokuju da se geni biljke komadaju i rasprskavaju i onda se ti delići rasejavaju kroz genom biljke gde, dokazano, uništavaju napore (navodne) da se spreči unošenje GM useva zemlju.

Čapela je ipak delimično uspeo da objavi neke od nalaza, zbog čega je "Monasnto" angažovao profesionalnu PR agenciju kako bi ga kao istraživača u medijima maksimalno klevetali i diskreditovali. Zbog toga je na loš glas došao i sam Berkli Univerzitet, koji je odlučio da mu uskrati profesorsko nameštenje.

Samo dve nedelje nakon što je magazin “Nature” pod pritiskom delimično demantovao ono što  je već objavio i izvinio se čitaocima zbog iznetih neistina i nekompetetnosti autora (Čapele) došlo je do zvanične objave meksičke vlade o masivnoj genetskoj kontaminaciji tradicionalnih meksičkih varijetata kukuruza u Oksaki i susednoj državi Pueblo.

Čak 95 posto testiranog kukuruza je bilo zagađeno i to „brzinom nikada ranije zabeleženom“. Ova je objavljeno kao udarna vest u Evropi i Meksiku, ali je ignorisano u Kanadi i SAD.

TREĆI DEO
STRATEGIJA PENTAGONA: "POPULACIONI RAST NULA"