4.11.2008.

ISTINA O SOJI – PERFIDNA FORMULA ZA GLOBALNI GENOCID?

TREĆI DEO

Piše: Ivona Živković

ROKFELERI SVUDA

Sila koja gura čitav ovaj projekat sa GM usevima je Rokfeler Fondacija.
Evo šta o tome kaže Bil Engdal u svojoj knjizi »Seme uništenja«: “Suština američke projekcije u postizanju svetske dominacije počiva na razvoju ključnih strateških prednosti, koje ni jedna druga nacija niti savez drugih nacija u svetu ne može zaustaviti. Za ovo planeri u Pentagonu koriste termin »dominacija punog spektra«. Ovo uključuje globalnu vojnu dominaciju, dominaciju nad svetskim zalihama nafte, koje su organičene a zalihe su pri kraju, kontrolu nad svetskom monetarnom politikom, odnosno rezervnom svetskom monetom – dolarom. I, svakako kontrolu u budućnosti svetske poljoprivrede kroz kontrolu najvažnijih GM patenata posebno GM kukuruza i soje”.

Ovde ipak treba dodati da su sve analize i priče o skorom iscrpljivanju svih vitalnih resursa na planeti, zapravo samo deo propagande koja je napravljana za zamajavanje naučnih krugova i političara. Postoje i veoma ozbiljne analize koje govore da su svi navedeni resursi zapravo neiscrpni. (O tome kako se nafta nalazi praktično svuda, samo na većoj dubini, već smo pisali). I hrane i vode ima u količinama koje su dovoljne.

Poznato je da se ogromna količina hrane uništava, da se plodna zemlja uništava, sve zarad kopanja minerala i prerade drveta jer to donosi profit određenim korporacijama.
U ovaj propagandni arsenal spada i priča o globalnom zagrevanja koje je, navodno, posledica prevelike ljudske populacije i industrijske aktivnosti. Istina je da su predstojeće klimatske promene zapravo deo prirodnog ciklusa, koje ovi vešti promoteri koriste da bi plasirali svoju startegiju porobljavanja stanovništva i njegovu redukciju, dok će se predstavljati kao "spasitelji".

Činjenica je, takođe, da je porodica Rokfeler jedan od najvećih deoničara američke centralne banke, tako da već imaju kontrolu nad današnjom svetskom rezervnom monetom.
“Proteklih osamnaest godina Fondacija Rokfeler je imala odlučujuću ulogu širom  sveta u širenju prihvatanja radikalnih metoda genetske modifikacije u zemljama i laboratorijama gde bi programi iza kojih bi stajala američka vlada bili dočekani sa najvećom sumnjom. Rokfeler Fondacija je  tako bila Trojanski konj za širenje metoda genetske modifikacije”.

Oni su pridobili naklonost mnogih zemalja predstavljanjem svojih programa za podršku i stipendiranje najeminentnijih naučnika iz mnogih zemalja. Takva “pomoć” bila je usmerena najviše ka nerazvijenim zemljama.
Finasirali su projekte i istraživanja u oblasti GM-a koristeći uticaj na lokalne vlade i preko nevladinih organizacija.

Do danas je više od 400 vodećih naučnika i stručnjaka iz poljoprivrede od Filipina i Tajlanda do Kenije i Kine bilo obučeno od strane ove fondacije. Da pomenemo da ovde spada i Srbija. Ključnu ulogu u vladi DOS-a. 2001. da uvede GM useve u Srbiju imala je Ivana Dulić Marković, stipendista Monsanta, u tu svrhu postavljana na mesto ministra poljoprivrede. Na žalost, ona je svoj zadatak uspešno i obavila.

Engdal dalje podseća da  Rokfeler Fondacija ima prilično mračnu prošlost, od kada je osnovana 1914. od strane porodice Rokfeler, tada vlasnika kompanije Standard Oil (danas Exxon). Pre 1945. Fondacija je bila vodeći finansijer eugenetskih istraživanja (istraživanja o rasnoj higijeni) koja su u istoriji poznata kao vivo eksperimeniti koje su vršili nacisti. Podsetimo da je Hitlerov dolazak na vlast takođe finansirala porodica Rokfeler preko hemijskog koncersna  “IG Farben” (o čemu je pisao u svojim knjigama Entoni Saton), a jedan od ljudi zaduženih za raspodelu novca je bio deda današnjeg američkog predsednika, Preskot Buš.

Rokfeleri su dali finansijsku podršku Američkom Eugeničkom Društvu i Savetu za Populaciju. Politika odgajanja čiste rase u Nemačkoj za vreme Trećeg rajha, otkrivena je tek nakon rata. Ova politika, međutim nije nestala, već je samo premenila ruho i nakon Drugog svetskog rata ona je iznedrila novu strategiju. Hitler je bio samo marioneta za javnu upotrebu. "Njegovo" čuveno delo "Mein kampf" o rasama pisao je, veruje se, jezuita Otac Stempfl. Hitler ta znanja i nije mogao da ima. Današnja propaganda o ograničenosti vitalnih resursa deo je te strategije. Efekat je da se stvori spoznaja o neophodnosti redukcije ljudske populacije na Zemlji.

“Više od četvrt veka energija Rokfeler Fondacije je usmerana na promociju biotehnologije i genetskih istraživanja.  Razlog je upravo što su oni uključeni po raznim šemama u sprovođenje redukcije humane populacije”.

Tako je 1972. predsednik Ričard Nikson imenovao jednog člana Upravnog odbora Fondacije Rokfeler, Džona D. Rokfelera III  na mesto predsednika “Komisije za Populaciju i Budućnost Amerike”. Isti Rokfeler je stvorio Savet za populaciju 1952., otvoreno nazvan »populacioni rast nula«.

SAMO GLADAN ČOVEK JE POSLUŠAN

Rokfelerova “Komisija za Populaciju i Budućnost Amerike” postavila je i osnove Memoranduma Nacionalne Bezbednosti, Henrija Kisindžera (NSSM200) iz aprila 1974. Memorandum navodi da je kontrola rasta pupulacije u svetu strateško pitanje za nacionalnu bezbednost SAD, u smislu kontrole strateških resursa koji su, navodno, nedovoljni za sve.

Kada je Kisindžer 1970. bio direktor Saveta za nacionalnu bezbednost kao i državni sekretar za inostrane poslove SAD, hrana i nafa su dobili ulogu američkih artikala od nacionalnog interesa za bezbednost. Kisindžer je započeo kontroverzni program »nafta za hranu« , političku strategiju u kojoj je Rusija kao zemlja za deficitom u proizvodnji hrane uvezla ogromne količine američkog kukuruza i platila to velikom količinom nafte, za koju je dobila petro dolare.

Američka domaća proizvodnja nafte, osim Aljaske dostigla je tada, 1970. vrhunac i od tada počela stalno da opada. SAD su sve više postajale država uvoznik nafte, kako bi se održavala vredsnost dolara koji je 1971. godne vezan za trgovinu naftom. Tako su nacionalna bezbednost (i dolar) postali čvrsto vezani za jeftino uvezenu naftu, a hrana je bila oružije koje su koristili kao sredstvo za političko ubeđivanje (ucenjivanje).
Ovu politiku je jasno obelodanio ministar za poljoprivredu u Niksonovoj vladi i Kisindžerov kolega Erl Batz izjavom: »Gladan čovek sluša samo one koji imaju parče hleba. Hrana je alatka. To je oružije u američkom arsenalu za pregovore”. Tada je Kisindžer bio glavni inostrani pregovarač.

Rokferel Fondacija zajedno sa Ford Fondacijom i Svetskom bankom, 1971. osnovala je Konsultativnu Grupu za Međunarodna Poljoprivredna istraživanja (CGIAR) koja ima 16 istraživačkih centara u svetu ( najviše u zemljama u razvoju) i troši godišnje 350 miliona dolara. Cilj CGIAR je širenje GM useva u zemljama u razvoju, gde spada i Srbija i ostale zemlje bivše Jugoslavije.

Juna 2003. američki predsednik Džordž Buš, mlađi pobedonosno je objavio ukidanje zabrane uvoza GM useva u EU, koja je bila na snazi osam godina. I to je bilo upravo u skladu sa glavnim prioritetima američke spoljnje politike. Ovo je usledilo samo dan nakon američke okupacije Bagdada i to vreme nije slučajno izabrano, jer su tada sve oči i uši bile okupirane ratom u Iraku i “strašnim” Sadamom Huseinom. Do tada je otpor u EU slomljen baš kao i u Brazilu, drugom ključnom centru za proizvodnju hrane. Samo godinu dana ranije, opstanak GM useva je već bio doveden u pitanje.

“Kada se jednom GM seme pusti u neki region – pušten je zao duh iz boce”, kaže Engdal.  Uprkos ogromnim rizicima koji su naučnicima odavno poznati, Vašington i veliki broj vlada u Evropi, Aziji, Latinskoj Americi i Africi pod pritiskom sve više dozvoljava da se ovi produkti seju na njihovim terororijama i da se uvoze za prehranu ljudi. To čini i Srbija danas.

Modifikovana soja je u Srbiju stigla kada je kao ministarka poljoprivrede u DOS-ov vladi to omogućila Ivana Dulić Marković. Seme GM soje je bilo poklon donacija za srpske seljake. Iako je sejanje ove soje kasnije zakonom zabranjeno, kazne nisu bile drastične i seljacima se progledalo kroz prste pa je otkupljena i visoko kvalitetna organska soja (veoma tražena na svetskom tržištu) i GM soja. Razlika je bila u otkupnoj ceni. GM je ostala za domaću upotrebu, a visoko kvalitetna organska se danas izvozi.
Da obmana bude veća, u Srbiji uvoz GM soje nije zabranjen pa tako mi Zapadu prodajemo našu organsku veoma kvalitetnu, a oni nama prodaju Frankenštajn soju. I to se sve obavlja preko privatizovana firme “Soja Protein” iz Bečeja, koja je formalno u vlasništvu jednog srpskog tajkuna bez lica, a suštinski je njen vlasnik porodica Rokfeler (svi tajkuni rade u mreži nekoliko najbogatijih porodica u svetu).

Tako "Soja Protein" otkupljuje prirodnu soju od seljaka jeftino, a prodaje Zapadu skupo. Vlada Srbije sve to odobrava i podstiče zakonima koje parlament nekritički izglasava.
U SAD se ova soja meša sa modifikovanom u zakonom propisanom odnosu pa se onda takav proizvod može nazvati organskom sojom. Ta soja se nalazi u uvezenim prehrambenim proizvodima.

Tako su i stanovnici Srbije postali, najblaže rečeno, zamorčići za testiranje rekombinovane soje (za koju se i ne zna koje ni čije molekule sadrži, a koji se verovatno i menjaju).

Oni koji proučavaju ciljeve i metoda ostvarivanja globalnog projekta nazvanog Novi Svetski Poredak odavno su već otkrili da se radi na in vivo kombinovanju  GM useva u ljudskom organizmu sa rekombinovanim virusom H5N1 (pričijeg gripa) tako da efekat ove kombinacije može biti epidemija ptičijeg gripa , koji će negde biti smronosan, a negde ne što zavisi od hrane koja se na određenom područiju konzumira. O ovome je pisao veoma opširno dr Leonard. G. Horovic. Soja će u ovim đavolskim planovima svakako zauzeti značajno mesto. Bolje reći, ona je već stavljana u mnoge “žive epruvete”.

GM hrana danas ispunjava našu ishranu. Preko 80 posto hrane u supermarketima EU i SAD sadrži derivate GM useva. Tu su ulja od povrća, bezalkoholna pića, dresing za salate,  mlečni proizvodi uključujući jaja, meso i razne mesne proizvode, hamburgeri, viršle, hrana za bebe i decu u kojoj je široka paleta skrivenih aditiva i sastojaka procesirane hrane kao (tomato đus, sladoled, buter od kikirikuja). Oni potrošačima često nisu otkrivani.

Prve tri stvari koje je Monsanto napravio bile su soja, šećerna repa (najeftiniji šećer koji se stavlja kao šećerni sirup u slatkiše i keks) i kukuruz.

Soja, hidroliziran soja protein,  lecitin, dekstroza , saharoza, maltodekstrin, obrano mleko (modifikovane mlečne baze što je danas u modi) dekstrin, ksantan guma, guar guma, mikrokristalna celuloza, kalijum sorbat, sodijum ertrobat i itd., samo su neki od sastojaka koji se danas redovno nalaze u hrani koju kupujemo u prodavnicama. Neka od ovih jedinjenja su derivati morskih trava i morskih algi i koriste se za zgušnjavanje mase.
Zašto su nam potrebni derivati morskih algi u mlečnim proizvodima, u čokoladama, sladoledima, instant napitcima (kapućino) supama, hlebu, konzervama tunjevine...? Oni se svi mešaju sa sojom zbog lecitina koji se koristi kao emulgator.

Vi čitate imena sastojaka (ingredients),  ali ne znate sastav satojka. Jednostavno piše – “emulgator”. A šta je u emulgatoru? Možda ne znate od čega se prave kapusle za lekove? Možete li da pogodite? Ili slatki sirupi za decu?

Jedno obrazloženje za drugim navodi nas da hteli ne hteli na kraju ipak jedemo soju koju je proizveo (modifikovao ) Monsanto. I naravno, punimo se aluminijumom i ženskim hormonima.

Samo u Americi sojom je zasađeno najmanje 100 miliona jutara zemlje, a većina nje je genetski izmenjena. Za Australiju se procenjuje da se soja uzgaja na oko 50.000 jutara obradivih površina. Samo korporacija “Monsanto” u Americi uzgaja GM soju na 45 miliona jutara zemlje.

Ako imate problema sa alergijom da li verujete u priče o alergenim biljkama koje se nalaze na travnjaku pored koga prolazite? Lekari iz popularnih magazina o zdavlju (koje finansira – pogodite ko) baš će vas na to uputiti. Nije li to proverana tehnika lopova koji vam pažnju usmerava na drugu stranu? Mediji podižu mnogo prašine o navodnoj štetnosti duvana, iako je duvan deo prirode i konzumira se hiljadama godina. A rak u epidemiološkim razmerama počinje tek nakon Drugog svetskog rata. Naravno, prevejani lopov i tihi ubica sa sto prstiju i lica, vešto će vas savetovati o vašem zdravlju dok vam ga neprimetno unisštava.

Naravno proizvođači GM useva kažu da nije na njima da se brinu o bezbednosti svojih frankenštajnskih tvorevina, već to rade merodavne državne institucije. U SAD je taj autoritet Federalna Agencija za Hranu i Lekove (FDA). Ova agencija ume i da kaže kako nema dovoljno kapaciteta da testira sve ili se oslanja na skupe naučne studije i radove koje su naručile i finansirali poljoprivredni džinovi kao Monsanto , Dipon, Dau Agri Sajens i Kargil, a ”eminentni naučnici” potpisali svojim uglednim imenom. Kada moćni korporacije takvim naučniciam izdejstvuju i Nobelovu nagradu (pri čemu većina ljudi ne zna da je predsednik Nobelovog komiteta i član Bilderberg grupe, koja predstavlja tajnu Svetsku vladu) onda je začarani krug manipulacija u potpunosti zatvoren.
Izvesno je da smo danas svi postali laboratorijski pacovi u nekontrolisanom masovnom eksperimentu čiji su rezultati za sada nepoznati, ali je iz svega iznetog izvesno da će biti katastrofalni tj. genocidni.

Rak danas hara u SAD. Van SAD mnogi naučnici su dokumentovano izložili posledice delovanja neurotoksina Zato su aprila 2003. Indija, Pakistan i nekoliko država u Africi vratili američku donaciju sa GM hranom i semenom, rešeni da radije puste narod da gladuje nego da Frankenštajn hranu  puste na svoju teritoriju. Na žalost i EU i mnoge druge zemlje su vremenom poklekle. Teroristički napadi koji pogađaju s vremana na vreme upravo Pakistan i Indiju, ali i zemlje u EU, često su samo deo prikrivenog “ubeđivanja” onih koji se opiru političkoj strategiji SAD nazvanoj “dominacija punog spektra”.