KOLIKO SU OPASNI MOBILNI TELEFONI ?

Sada kada je broj mobilnih telefona u svetu prešao brojku od 820 miliona, javnosti su diskretno saopštena iistraživanja švedskih naučnika o tome koliko je njihovo korišćenje opasno po ljudsko zdravlje. Ovo što ćemo ovde navesti, samo je deo onoga što je dostupno javnosti.

Princip rada mobilnog telefona, kao i većine bežičnih uredjaja, bazira se emitovanju miktotalasa iste frekvencije. Na isti način radi mikrotalasna rerna. A znamo svi šta se dogadja kada jelo stavimo u rernu. Unutar ozračenog predmeta miktotalasi povećavaju temperaturu koja se iznutra širi prema spolja, a ne obrnuto kao kod infra- peći. To u kompleksnom ljudskom mozgu kao i na njegovoj površini pruzrokuje takozvane vruće tačke u kojima povećana temperatura ima ubistven učinak na ćelije.

Mozak pacova.

Stalnim prolaskom elektromagnetnih talasa kroz mozak, čak i kada ne razgovaramo mobilnim telefonom, na svim živim bićima se stvaraju oštećenja ćelija.

Sigurnosni standard mobilne telefonije određuje vrednost SAR (Stepen Specifične Apsorpcije) kada se energija apsorbuje u telo.

Ova mera se temelji samo na pretpostavci(!) da mozak može uspešno podneti temperaturno povećanje od jednog Celzijusovog stepena na sat. Ali, te standarde ipretpostavku su odredili elektro-inženjeri, a ne medicinski stručnjaci. Tako je u SAD standard za SAR iznosi 1,6 W/kg, dok je u EU vrednost 2 W/kg. Ali šta o tome kažu lekari?

Oni su utvrdili da se u tkivu mozga, bez obzira na jačinu talasa, skuplja belančevina - albumin. Ta belančevina je inače normalni sastojak krvi, ali njeno prisustvo u tkivu mozga upućuje na oštećenja krvnih sudova i gubljenje određenog dela zaštite. Tako se albumin počinje gomilati u mozgu već nakon dva minuta izloženosti mikrotalasima mobilnog telefona.
Švedski neurohirurg dr Leif Salford javno je upozorio da su mobilni telefoni "do sada najveći biološki eksperiment na čoveku" i da bi čitava generacija mladih, koji se njima masovno koriste, već do srednjih godina mogla razviti psihičke smetnje ili Alzhajmerovu bolest.

Decembra 2003. EU je sponzorisala svetsku konferenciju pod nazivom "Da li interakcije u polju radijskih frekvencija mogu uticati na krvnomoždanu barijeru?"

Krvno-moždana barijera je zaštitna opna koja nadzire prelaz materija iz krvi u centralni nervni sistem. Ta fizička pregrada između lokalnih krvnih sudova i većeg dela centralnog nervnog sistema sprečava prelaz mnogih materija, ali ne i alkohola i teških metala. Samo mala količina mikrotalasa oštećuje ovu opnu i ona postaje porozna i propušta mnoge štetne materije koje zatim mogu doći do centralnog nervnog sistema.

Četrdesetpetogodišnjak Mark Hart, koji je 1998. postao direktor prodaje u "Neopointu", najvećem proizvodjaču "pametnih telefona", kao predstavnik i demonstrator mobilnih aparata, veći deo svog radnog vremena proveo je u razgovorima preko mobilnog telefona. Nakon pet meseci zbog teških glavobolja i nesanice posetio je lekara koji je u desnom predelu mozga otkrio brzo rastući tumor.

Mnogi državnici uopšte ne koriste mobilne telefone, a Vladimir Putin je to nedavno i sam rekao.
I bivša direktorka Svetske Zdravstvene Organizacije, dooktorka medicine Harlem Bruntland svim svojim službenicima zabranjivala je korišćenje bežičnih telefona. Razlog - upravo zdravstveni.

POMOĆU DVA MOBILNA SKUVALI JAJE

Prilikom eksperimenta istraživači su stavili jaje u posudu od porculana (koji je dobar provodnik toplote) i sa obe strane jajeta postavili po jedan mobilni telefon. Nakon toga su sa prvog mobilnog telefona pozvali onaj sa druge strane jajeta. Nakon prvih petnaest minuta trajanja "razgovora" na jajetu nije bilo promena. Ali, nakon 20 minuta ljuska jajeta je počela da se zagreva. Nakon 40 minuta skuvalo se belance, a nakon 65 i žumance.

EKSPERIMENT SA LUKOVICOM

Drugi eksperiment je izvršen sa lukovicama.
Mobilni telefon je postavljen ispred niza sa po pet lukovica, od kojih je svaki postavljen na različitoj udaljenosti od mobilnog. Lukovice su puštale korenje u vodu koja je bila izložena zraćenju radio talasa sa mobilnog.
Jedan kompjuter je tri dana na svakih dvadeset i dva minuta pozivao taj mobilni telefon. "Razgovor" je trajao samo jedan minut, što je značilo jedan sat razgovora dnevno.
Ćelije korena lukovica koje su bile najbliže mobilnom (oko 2 cm) imale su najviše hromozomskih oštećenja.
U druga tri niza, koji su od telefona bili udaljeni 10, 20 i 30 centimetara, postotak oštećenih ćelija je bio 28,68, 28,76 i 28,26, što pokazuje da oštećenja nije uzrokovano samo energetskim delom zračenja, koje gubi snagu što se dalje prostire, već i informacijski.

(Detaljnije o štetnosti mobilnih telefona možete pročitati ovde).