Srodni tekstovi:
ENIGMA MOBTEL - KO JE KOME DRŽAVA (?) Kako je nastao Mobtel?
SLUČAJ MOBTEL- KO DOBIJA? Da li Srbijom vlada organizovan državni kriminal?
ISTINA O ODUZIMANJU LICENCE "MOBTELU". Kako su Karići i Maldlen Olbrajt ukrstili koplja na Kosovu?
Piše: Ivona Živković
Postavljeno na mom Internet blogu, januara 2006.
Ovo je priča o aferi Mobtel i dinastiji Karić iz potpuno nezavisnog ugla.
Počnimo ovako.
Opšte je poznato da su sve najbogatije i najuticajnije dinastije na svetu
počele biznis i izgradile svoje imperije mukotrpnim čak viševekovnim radom
i pregalaštvom, bez pljačke, korupcije, prevara, ucena i istakanja novca
iz državnih budžeta. U slobodnoj i fer tržišnoj borbi, uvek na usluzi
svojoj otadžbini, ali vodeći računa i o sopstvenim interesima. Ovo nikada
nije dolazilo u kolizuju jer su njihove, demokratske državne pravno savršeno
funkcionalne i uredjene.
Deca iz bogatških svetskih dinastija po pravilu su skromna, lepo vaspitana,
skupo školovana i otmena. Kod njih nema razmetljivosti, razvrata, bahatosti
i razmaženosti. Od malena su učeni da budu marljivi i štedljivi kako bi
nastavili porodični biznis.
Ali, to je naravno Zapad, demokratija, slobodno tzržište, opšta uredjenost
i... kad bi se zezali, naravno.
Ali, hajde da se ne zezamo.
Dakle, tom svetu velikih bogataša koji veruju da su rodjeni od samog boga
sa genetski usadjenim smislom za biznis svojstvenim samo plavokrvnim,
obrela se jedna seljačka, provincijska porodica muzikanata i sitnih zanatlija,
poreklom iz jedne balkanske zabiti. To što su se zarad prevlasti nad tom
"zabiti" vekovima lomila koplja najvećih sila, verovatno je
istorijska izmišljotina. Istorija inače laže.
Složna
braća Karići.
Onaj ko se tu rodi, nije predodredjen da pravi veliki biznis, jer se zna
da ko nije iz Londona, Frankfurta, Pariza, Dalasa, Njujorka ili Jerusalima
nema šta da traži u svetskom dinastički podeljenom tržištu. Posebno ako
im koreni nisu iz drevnih lihvarskih porodica, a nisu se ni orodili sa
nekom takvom. Čak ni sa Karadjordjevićima.
A obogatili se brzo i za balkanske pojmove poprilično. Za svetske, na
žalost, sića. Ali, i sitan kamen može mnogo da žulja.
Dakle, umesto da Karići u svojoj kosmetskoj kolevci, sviraju i oštre plugove,
oni su sticajem ekonomskih i ratnih okolnosti ušli u najprofitabilniji
biznis. Zarade se u telekomunikacijama na kraju 20. i početkom 21. veka
mere najmanje u stotinama miliona i milijardama dolara ili evra. Što je
prostor za pružanje usluga veći, povećava se i dobit. Pošto, ova tehnologija
ne poznaje državne granice, države su morale da sednu, dogovore se i lepo
ih obrišu. Tako su telekomunikacije postale strateški i globalni biznis
bez granica.
A muzikanti - biznismeni, nisu mogli lako da zaborave svoju kosovsku kolevku,
pa su biznis sa svojim Mobtelom usmerili i tamo. I pokupili priličan broj
pretplatnika. NATO bombe ih nisu poremetile. Naprotiv, prvi su bili dole
da pruže 063 usluge stranim vojnicma i administratorima, ali i, od srpske
hegemonije "oslobodjenim", Kosovarima. Zato ih je UN pohvalio
i preporučio UNMIKU da im dozvole dalji rad.
Problem je nastao što su i drugi beslosvetski igrači videli da se na nerazvijenom
Kosovu može mnogo para izvući, a prepustiti kolač koji se zove mobilna
telefonija i internet Srbima, nije dolazilo u obzir. Previše je bombi
investirano, a da se ne pokupi kajmak.
Amerika, kao najveći i najiskusniji igrač u ovom biznisu prosto je jurnula
u male i manje telekomunikaciono razvijene zemlje da ih nauči šta je KDS,
mobilna telefonija, bežični i širokopojasni internet i sve to zajedno
spakovano u paketić koji se može otvarati na mobilnom telefonu kao 3D
trhmologij. Investicije nisu velike, jer tehnološka rešenja već postoje,
baš kao i dobar deo infrastrukture. Treba samo organizovati pružanje usluga,
dobiti licencu za posao i dobit je ogromna.
Tako su odmah nakon bombardovanja američki poslovni ideolozi, organizovani
kao centri za edukaciju, humanitarnu pomoć, konsalting, a sve u formi
nevladinih neprofitnih organizacija aktivno počeli da edukuju informatički
(a i bukvalno), uglavnom nepismen narod, gladan zapadnjačkog načina života.
Politička edukacija o značaju nezavisnog Kosova, počela je još u vreme
Josipa (Am)Broza.
I udica je bačena.
Odmah su 1999. stigli i prvi mobilni linkovi i satelitske antene, pa je
osnovan i internet provajder, kompanija Ipko Net. Dat je na upravlajnje
lokalnom Albancu, Akanu Ismailiju, inženjeru i predstavljen kao domaća,
kosovska kompanija. Pošto je "domaća" kompanija, marionetska
kosovska vlada odmah odlučuje da investira budžetske pare u nju. Dotadašnji
zaista domaći Dardanet, nek se snalazi sam. Da Ipko Net stasa u moćnu
domaću kompaniju pobrinula se i državna KEK (Kosovska Energetska Korporacija)
koja je svoju infrastrukturu stavila na raspolaganje Ipko Netu. I državna
PTK (Pošta i Telekom Kosova) odmah je ušla u strateško partnerstvo sa
Ipko Netom. Sve po principu - strano, a naše.
Tako se imovina koju su stvarale generacije gradjana SFRJ pomažući nerazvijeno
Kosovo, našla u menadžerskim rukama Unmika, Amerikanaca i servilnih kosovskih
Albanaca.
Ali ni to nije bilo dovoljno. Da bi dobio licencu za obavljanje unosnog
biznisa u mobilnoj telefoniji, pošto će konkurs biti medjunarodni, Ipko
Net dobija strateškog partnera iz Amerike - moćnu kompaniju Western Wirelless,
koja ima kapital 5,5 milijardi dolara. Ovaj kozorcijum ima i moćnog lobistu,
Madlen Olbrajt i njenu konsalting firmu Olbrajt grupa. O ugledu koji M.
Olbrajt ima kod kosovskih Albanaca ne treba ni govoriti.
Ali, ni Karići se nisu predali. Tako su i oni našli strateškog partnera
koji će biti predstavljen kao domaća kosovska kompanija, i napravili ugovor
sa Ekremom Lukom, lokalnim biznismenom koji ima dobre veze sa Haradinajem,
OVK, i zna gde treba podmazivati i muvati. Osniva se Mobikos, koji preuzima
korisnike Mobtela. Kako su i Slovenci odavno ušli u poslovne aranžmane
na Kosmetu, i Mobikos se ojačava strateškim partnesrtvom sa slovenačkim
Mobitelom. Ovome posreduje Azem Vlasi, kao advokat, a lobiranje za konzorcijum
Mobikos- Mobitel preuzima slovenački diplomata Ivo Vajgl.
Konkurs za dobijanje licence je završen 2004. i na njemu su dobili konzorcijum
Mobikos-Mobitel i francuski konzorcijum Alkatel - Monako Telekom (za koje
je lobirao Bernar Kušner).
Amerikanci izgubili! Baš kao i Švedjani (Tele2), Norvežani (Albacell)
i drugi francuski operater (Orange).
Da li je to moglo tako da prodje?
Naravno, Umnik je vrlo brzo tender poništio zbog nekih neregularnosti
u postupku. U svetu biznisa mora sve pošteno i transparentno (kad bi se
zezali). Kosvari su bili besni na Bajrama Redžepija i UNMIK, a Slovenci
zapretili sudom.
Karići su, medjutim, krenuli da se dodatno naoružvaju očekujući nov tender.
Pokušali su da za strateškog partnera u okršaju sa Amerikancima nadju
u Rusiji, kod Alfa Grupe, ali tu nešto izgleda nije išlo. Onda je nadjen
austrijski koncern koji predvodi Martin Šlaf. Austrija je, inače, novi
predsedavajući EU i ima mnogo jači uticaj na UNMIK.
I tako, u očekivanju novog tendera i okršaja, vlada Srbije, jedinstvena,
složna i odlučna, kao nikad pre, naprasno je krenula na Kariće. Iako su
godinama već Karići preko Mobtela štetili državni PTT, a ministri o tome
zasipani dokazima, ipak su svi ćutali. Baš kao i javni tužilac. Ali,sudbina
Srbije i politika tranzicione vlasti, valjda i jeste u tome da narod ostane
narod (čitaj roblje), a kapitalisti postanu KAPITALISTI.
Ali, kada je lokalna KAPITALISTIČKA dinastija Karić pružila pipke na Kosovo,
srpska vlada je morala da reaguje po principu - pljačkaj bližnjeg svog,
dobićeš možda i licencu za mobilnu (za užu Srbiju), možda i premijersko
mesto, ali Kosovo ne diraj! Ono je rezervisano za naše evro-atlantske
partnere.
Predajnici Mobtela na Kosmetu se ekspresno isključuju. Srpski narod ima
tamo preča posla nego da se zivka preko mobilnih telefona. Zapravo bolje
da ćuti i ne smeta dok Beograd radi i državu im gradi.
Dakle, ako ste se zapitali otkud takav žestok i iznenadni udarac metiljave
Koštuničine vlade, sada znate.
Karići su preko noći preporučeni i za medijski odstrel i pljuvanje. Novinari
koji do juče nisu smeli ni da dodju na konferenciju za štampu gde su se
iznosile neke istine o problematičnim ugovorima Mobtela sa državnim JP
PTT Srbije, sada su se ojunačili.
Sada gradjani Srbije mogu da vide koja "nezavisna" novinarska
pera rade za BIU, CIU, policiju, ko za Kariće (RTS prenosi samo šture
agencijske vesti), ko za evriće i još jedno piće (duplo sa ledom).
Najžešći su Sorosovi i WAZ-ovi, inače plaćeni da njuše, denunciraju i
formiraju javno mnjenje. Odakle im informacije, ugovori? Pa jasno je ko
im je dao.
Naravno, da ne bi ispalo da Koštunica, radi protiv Srbije, ili nedajbože,
da mu je srpski narod uzrok mrzovolje koja ga mnogo muči, glasoviti Sorosov
dnevni list "Danas" iskopao je jedan njegov stari tekst pisan
1996. za nacionalističko glasilo "Obraz". U tom tekstu Koštunica
se otkriva kao velikosrpski nacionalista, što znači da Srbi ne treba da
brinu - imaju pravog čoveka, Srbina i patriotu, na čelu vlade.
Manirima duhovnika, koga ne zanimaju privreda i finansije, Vojislav Koštunica
sa premijerskog mesta omogućava strancima enormnu pljačku Srbije.
To što u politici odavno važi pravilo, da nije bitno šta ko priča, već
šta radi, srpskom narodu još nije poznato. Većini Srba, na žalost, nije
poznato ni čemu služi država ni čemu svetska politika.
Bar Karići sad znaju dokle može njihova provincijska dinastija da se proteže
u svetskom biznisu.