SRODNI TEKSTOVI:
CUNAMI TEROR? Da li je cunami, koji je 26. decembra 2004. pogodio obale 11 zemalja u Indijskom okeanu, nastao prirodnim sudarom dve tektonske ploče ili je potres namerno izazvan?
PROJEKT HAARP - Planeta Zemlja kao oružje budućnosti. Da li je moguće da Treći svetski rat počne, a da civili to ne primete? Šta, ili ko, zaista menja klimu na Zemlji?
Piše:
Ivona Živković
Dešavanja u regionu Indijskog okeana, a posebno oko ostrva Sumatra, poslednjih
nekoliko meseci zaista su mistična i zabrinjavajuća. "Mistika"
(po nekima to uopšte nije), uočljiva je kako u prirodnim fenomenima, tako
i u političkim aktivnostima. Sve zajedno čini mozaik koji će možda surovo
obeležiti čitav 21 vek.
Pogledajmo redosled dešavanja.
Najpre, 18.decembra 2004. stanovnike Džakarte, glavnog grada Indonezije
(države smeštene na velikom broju vulkanskih ostrva Majalskog arhipelaga)
u predvečerje panično je uznemirilia serija jakih ekspolozija. Lokalni
servisi(globalnih) medijskih mreža odmah su upozorili na mogućnost terorističkih
napada koji su navodno bili u pripremi za katolički božić. Po saopštenjima
lokalne policije, takve aktivnosti nisu primećene. Gradjani su , medjutim,
javljali da su na nebu videli svetleće objekte kako velikom brzinom padaju
na zemlju. Ali nigde na zemlji nije otkriven trag nečega što je palo.
Ipak, radari indonežanske vojske registrovali su neidentifikovani leteći
objekat koji je ogromnom brzinom pao na zemlju. NASA je ubrzo izdala i
zvanično saopštenje da je u pitanju uobičajen meteorski pljusak u tom
području i da nema razloga za paniku. Konačno, i indonežanska vojska je
ovo potvrdila, ubedjujući gradjane da nije eksplodirala nikakva nepoznata
letilica.
Već 26. decembra 2004. ostrvo Sumatru i priobalje još 10 država u regionu
Indijskog okeana zadesio je razorni plimni talas - cunami. Ovaj prirodni
fenomen, medjutim, nikada se ranije nije pojavljivao u Indijskom okeanu.
Samo dvadeset dva minuta pre nego što će talas visok dva metra udariti
o obale Sumatre, na ostrvu se osetio potres u trajanju od 13 sekundi.
Po merenjima indonežanskog geofizičkog instituta iznosio je 6,4 stepena
Rihterove skale. Epicentar je lociran u području 246 kilometara jugoistočno
od provincije Aceh, koja se nalazi u severozapadnom delu Sumatre.
Nakon razornog cunamija, koji je u čitavom regionu ubio najmanje 217 000
ljudi, poštedevši samo američku vojnu bazu Dijego Garsija udaljenu od
epicentra 3.500 kilometara jugozapadno, svi globalni mediji počeli su
sa aktivnim izveštavanjem o ovoj elementranoj katastrofi.
Medjutim, podaci o epicentru potresa u ovim medijima pomereni su 400 kilometara
severnije, a promenjena je i jačina potresa. Kao podaci navodili su se
isključivo oni koje je dostavljala američka NOAA (Nacionalna Okeanska
i Atmosferska Administracija) na Havajima. Oni su autoritativno rekli
da je potres bio 8 stepeni po Rihteru.
Ali, vrlo brzo su se korigovali, tako da je intenzitet zeljotresa u novom
izveštaju povećan na 8.5. Korekcije su nastavljene i dalje i to stalnim
povećavanjem snage zemljotresa, 8,9, pa 9, i u konačnoj verziji čak i
9.3. Ispalo je tako, da zemljotres od 6,4, zbog cunamija koji je usledio
nije bio dovoljno jak, pa su indonežanska merenja odbačena.
O posledicama se uglavnom zna.
Ne sumnjajući u to šta se stvarno dogodilo, mnogi naučnici širom sveta,
upućeni samo na bombastično izveštavanje globalnih ( i najbolje informisanih
medija) odmah su pohrlili da na lokalnim medijima širom planete stručno
tumače fenomen cunamija i ono što se upravo u Indijskom okeanu odigralo.
Njihova stručnost je uveravala gradjane da je uzrok potresa i pojave cunamija,
pomeranje (odnosno sudar) tektonskih ploča. Zapravo indoaustralijska ploča
podvukla se još malo (kako to hiljadama godina već čini) pod evroazijsku.
Pominjano je čak i koliko je ta subdukcija iznosila. Kako je to tako brzo
izmereno niko nije pitao. Ni to kako je globalni sistem informisanja tako
dobro obavešten kada se još niko tog trenutka nije spustio pod vodu, obišao
područje, izmerio pomerenja itd, nije bilo predmet sumnji.
Jednostavno, pokazalo se da i naučnici veruju televiziji. Jer njima informaciju
verovatno daje uvek neki super-naučnik koji sve zna. CNN ga samo pozove
i čitav svet TO što ON kaže prepričava. A "super-naučnik" za
pomeranje tektonskih ploča i pojavu cunamija objasnio je da se podizanjem
jedne tektonske ploče, automatski podiže i nivo vode, koji se onda prelije
u pravcu one spuštene i krene ka obali kao cunami talas. Deluje logično,
zar ne? Da li je baš tako?
Neki sumnjičavci, koje globalni mediji nikada ne zovu da daju naučna objašnjenja,
pozvali su se, ipak, na Arhimedov zakon tvrdeći da se nivo vode podiže
samo kada se u vodi pojavi neka nova masa. To može biti u slučaju udara
asteroida, ili izbijanje magme iz podvodnog vulkana, ili podvodnom eksplozijom
razorne nuklearne bombe. Samo spuštanje jedne i podizanje druge ploče,
ako su obe već pod vodom, po Arhimedu, ne podiže nivo vode, jer nema nove
zapremine koja bi istisnula postojeću količinu tečnosti. Ili je Arhimed
pogrešio?
Konvergentan spoj Divergentan
spoj Klizajući spoj
Psiholozi, kažu da današnji ljudi veoma glatko i nekritički usvajaju skoro
sve što čuju preko medija, a posebno ako im se to i animacijom pokaže
kao moguće. A animacija je o podizanju vode bilo na pretek. Takodje, staro
i osnovno pravilo igranog filma, kaže: ništa u filmi ne mora biti logično,
važno je da deluje uverljivo. Tako su Švarceneger, Stalone i Brus Vilis
jednostavno - nepobedivi dobri momci.
Dakle, globalni mediji su rekli da se nivo vode podigao, nacrtali to,
animirali i Arhimedov zakon više ne važi.
Tri meseca nakon razornog cunamija, Sumatra se ponovo zatresla 28. marta,
i epicentar potresa je bio na istom mestu. Ovoga puta izmereno je "samo"
8.7 stepeni Rihtera. Najviše je pogodjeno ostrvo Nijas, ali panika je
svuda.
Za razliku od decembarskog potresa (9.3), kada rušenja solidnih gradjevina
nije bilo, u martu se na 8.7 - ruše. A kako znamo da se u prošlom potresu
nije rušilo? Pa, to se jasno vidi na snimcima. Gradjani su sa krovova
zgrada, sa mostova, i sa terasa neoštećenih hotela gledali cunami kako
dolazi i sa prozora hotelskih soba snimali vodu kako nadire u prizemne
prostorije hotela.
Ovoga puta najveći je, ipak, bio strah od cunamija koji su svi očekivali.
Ali, u martovskom potresu cunamija nije bilo. Sada su se tektonske ploče,
iako na istom mestu, valjda tako podvukle da se nivo vode nije podigao
(!?)
Ali, pojavilo se nešto drugo umesto cunamija. Čak dva vulkana su se aktivirala.
Prvo je počeo da se puši i izbacuje pepeo Talang na Sumatri, a pre nekoliko
dana i Tankuban Perahu na ostvu Java, blizu Džakarte. Deo stanovništva
u podnožju Talanga je prestrašen i evakuisan, a ostali čekaju šta će vlasti
i naučni da im kažu.
Važno je, medjutim, reći, da je aktiviranje vulkana uvek pratilo subdukciju
tektonskih ploča u ovom regionu. A cunami - nikad. Razlog je taj što kada
se dve tektonske ploče u Sumatranskoj brazdi, gde je najveća zona tenzije,
podvlače jedna pod drugu , aktivira se i velika Sumatranska pukotina.
Ova pukotina dugačka je preko 1900 kilometara i proteže čitavom dužinom
ostrva. Na ovoj pukotini nalazi se najveći vuklanski pojas na Zemlji.
Konvergencijom ove dve tektonske ploče, indoaustralijska ploča ponire
duboko u magmu, i stene se vremenom tope. Tako se stvara višak magme koja
izbija kroz sumatransku pukotinu, i to je vatreni pojas sa najvećim brojem
aktivnih i najopasnijih vulkana na Zemlji. Tu se nalazi i supervulkan
Tambora, čija je erupcija pre 70 000 godina skoro iskorenila ljudsku vrstu.
A tu je i najveći ugašeni vulkan Toba, čije je grotlo danas ispunjeno
vodom. Okolina svih vulkana je najplodnija zemlja puna života i raj je
za turiste čitavog sveta. I to je Sumatra - raj i pakao naizmenično. Dakle,
ako je 28. marta 2005. bio pravi sudar tektonskih ploča, kakav geolozi
u ovom području godinama opisuju, šta se onda dogodilo 26.
decembra 2004.? Šta je tada zaista podiglo nivo mora logično je zapitati
se?
Globalni mediji, medjutim o ovom drugom, pravom, potresu izvešavali su rutinski. Baš kao i o vulkanima, koji su tek počeli da izbacuju pepeo. Kao da ih osim cunamija ništa više nije zanimalo.
Ipak, još nešto ih nije zanimalo.
Već nakon 24 časa u region pogodjen potresom krenula je "humanitarna
pomoć", predvodjena američkim najelitnijim vojnicima pod punom ratnom
opremom, brodovima opremljenim krstarećim raketama i amfibijskim vozilima,
u pratnji nuklearne podmornice "Pasadena" i nosača aviona "Abraham
Linkoln". Deo "humanitaraca", koji je odmah krenuo iz američke
vojne baze Gvam, specijalno je obučavan za ovakve humanitarne katastrofe,
izjavio je njihov komandant (!?)
Ali, u "humanitarnu pomoć" nije oti[a ni jedan od dva najveća
američka broda - bolnice "Komfort" i "Mersi".
I Australija je odmah poslala jedan nosač aviona.
Cilj - Indonezija, severni deo ostrva u pokrajni Aceh. Ovde su inače,sticajem
okolnosti, i velika nalazišta prirodnog gasa i nafte, koji drži multinacionalna
kompanija Ekson Mobil.
Ali čitav svet je u stanju šoka, i misijom ovih "humanitaraca "
niko se ne bavi. Posebno ne globalni mediji.
U globalnim medijima se, takodje, nije mnogo pominjalo da je razorni cunami
talas napravio priličnu štetu na Indijskoj nukleranoj elektrani na ostrvu
Čenej, gde je na svu sreću oštećen samo sistem za hladjenje. Da je cunami
talas bio samo malo jači (baš kao i potres) mogla je da se dogodi prava
černobilska katastrofa. Ista sudbina bi tada zadesila i drugi indijski
nuklearni reaktor, samo 80 kilometara dalje. Oba reaktora su, inače, gradjene
ruskom tehnologijom, koriste za hladjenje morsku vodu, pa bi katstrofa
Ruse zauvek eliminisala iz ovog biznisa. Američki Vestinghaus bi imao
slobodno nuklearno tržište.
Nije navedena ni ogromna šteta u indijskoj vojnoj bazi na ostrvu Nikobar,
gde su stacionirani i najnoviji ruski avioni tipa Sukhoj.
Nije previše pažnje dato ni zahtevu indonežanskog parlamenta koji je naložio
svojoj vladi da zvanično zahteva da se američki "humanitarci"
povuku iz Indonezije.
Ipak, globalno oko iz Vol Strita sve vidi,i odmah nakon postavljenja za
državnog sekretara za spoljne poslove, Kondoliza Rajs, iz "humanih"
pobuda verovatno, odlazi baš u Indoneziju. Uveravanja da američki narod
svim srcem želi da pomogne napaćenom indonežanskom, deo su i zvanične
njene izjave. A da srceparajuća retorika ne bi bila baš prenaglašena,
jer to Americi ne priliči, Rajsova primećuje da će se i Americi ova "humaniratna"
aktivnost isplatiti. Za Indoneziju je to bilo sasvim dovoljno objašnjenje.
Najzad, prošle nedelje, generalni sekretar UN, Kofi Anan, imenovao je
Bila Klintona, za izaslanika UN za koordinaciju u pružanju "humanitarne
pomoći" na područiju ugroženom cunamijem. Klinton, kao poznati svetski
"humanitarac", svoju veštinu pokazao je akcijom "Milosrdni
andjeo", kada je lokalni etnički sukob u SRJ rešavao bombama sa osiromašenim
uranijum. Njegov advokatski biznis u Arkanzasu ostavio je desetnu mrtvih
bliskih poslovnih saradnika i prijatelja. Da li su mu i to preporuke za
još jednu "humanitarnu misiju" pod pokroviteljstvom UN? Odmah
je izjavio: "Mi imamo moralnu (!?) obavezu da izgradimo ovo područije
i to bolje nego što je bilo". Koja je to moralna obaveza, pitanje
je na koje će tek istorija odgovoriti, mada mnogi već znaju.
Džo Vials tvrdi da je u Sumatranskoj brazdi 26. decembra 2004. eksplodirala
snažna termonuklearna bomba, koja je podigla cunami talas. U ekonomski
razoreno područije, sada ulazi, i narednih 40 godidna ulaziće, američki
biznis praćen kreditima bankara sa Vol Strita, jer dolar je samo papir
koji treba prodati. Tržište je obezbedjeno. 200 000, ubijenih Muslimana
i nekoliko hiljada turista, samo su kolateralna šteta. Ali, dolar ne sme
pasti.
A smeju li se ubijati ljudi? Zna li Kofi Anan nešto o tome? Ili se plaši
da to vidi?
Neznatno skraćeno objavio "SVEDOK", aprila 2005.