15.08.2010.

TAJNA VLADARSKOG ZANATA
                                                                                            

PRVI DEO

                                                                                       

NOVAC SE MENJA, DUGOVI I DIJAMANTI SU VEČNI

 

Piše: Ivona Živković

Nama veće greške od toga da uđete u biznis koji ne poznajete. Trgovina hartijama od vrednosti, mnogi veruju, predstavlja biznis. Ali to je samo igra. U ovoj igri pravila su napravljena tako da ih savršeno poznaju samo oni koji su igru zarad svog interesa izmislili. Kao šibicari. Ostali uleću lakoverno.

Sagledajmo to malo bolje. Zamislite da imate desetoro dece ili stotinu ili više hiljada (ne moraju biti vaša deca) koje možete od malih nogu da naučite svemu što znaju. Šta ćete ih naučiti?

Ako imate vladarskog duha, naučićete ih da rade za vas. Nema veće sile na Planeti od organizovane ljudske zajednice. To znaju pravi vladari. Ova zajednica može za vas raditi sve – proizvoditi hranu, odeću, snabdevati vas energentima, mogu vam praviti kuće, automobile, brodove, puteve, kopati zlato, naftu, ostale metale itd. Mogu vas fizički čuvati kao vojska ili policija. Naravno, možete ih naučiti da kradu i ubijaju za vas. Vremenom će ova zajednica sama naučiti da se održava i usavršava radeći uvek na istom principu- stvarajući materijalna dobra ili ih pljačkati i opslužujući Vas. Vremenom će se razmnožavati, a svoja znanja (koja ste im vi dali) prenosiće novim pokolenjima. Što je veća ovakva organizovana ljudska zajednica (ili lopovska) , onaj koji je na njenom čelu je moćniji. Oni će umesto vas ići u ratove, osvajaće vam tuđe teritorije, boriće se da nadjača druge gospodare koji su shvatili isto što i vi i organizovali svoje društvene zajednice.
Verovali ili ne preko devedeset devet posto ljudske populacije traži da bude deo zajednice. I mafija je zajednica. Samo mali procenat (jedan do dva posto) ima istinske vladarske gene.

Jedini vaš posao je (ako ste sa vladarskim genima) da svoje ljude organizujete i da ih u toj organizaciji održavate.

Nikako ne smete dopustiti da se vaša društvena zajednica raspadne, odnosno da počne da radi na način koji vam nije od koristi i koji vam ne donosi materijalne vrednosti i moć. Jer samo ono što radom stvara ova zajednica su istinske vrednosti. Ništa ne može sagraditi kuću ili napraviti automibil osim ljudskog uma i rada. Novac ne može da stvara jer je to samo običan farbani papir. Bacite pet milijardi evra u reku i neće vam nići most. Bacite tonu zlata, ali mosta neće biti. Ali, zato svaki most, svaki put, svaka kuća može nastati bez i jedne pare. Dakle, samo ljudski rad stvara prave vrednosti i samo su ljudi nosioci energije stvaranja. Novac to nije, i takozvane strane investicije su čista iluzija (obmana).

Mislite o ovome.

Ali, da bi ste ovakvu zajednicu koja stvara (ili potkrada druge) držali pod kontrolom, posebno ako je veoma brojna sa preko milion ili čak milijardu jedinki,  morate uvek održavati njihovu potrebu da rade (za vas) čak i kada vam ništa više nije potrebno. Kao i auto koji mora stalno da se vozi, ili konj koji se mora izjahivati da se ne ulenji.

Takođe, ne smete nipošto dozvoliti da se društvo organizuje na neki drugi način i to takav da se okrenu protiv vas. Ako mislite da ostanete njihov vladar večito. Najbolje je zato da i ne znaju da rade za vas. Neka misle da rade za sebe.

 

TEHNIKA VLADANJA JE VEOMA STARA

Hiljadama godina od kada postoji ljudska zajednica vladari su smišljali razne načine kako da održavaju svoju radnu silu u pokornosti i radu, a da oslabe neprijateljsku i podriju njenu organizaciju.

Nekada je za to korišćena obična fizička sila tako što su tuđi robovi ubijani ili otkupljivani, a žene kupovane, otimane i prevođene u sopstvenu ekipu. Danas se ovo radi na jedan perfidniji način tako što se tuđe društvene zajednice destabiliziju iznutra, a sopstvena se krišom u obliku tajne mreže (koja se prepoznaje samo po šiframa koje koristi) širi po čitavom svetu. Cionisti i najveći deo tzv. jevrejskog naroda su jedna takva ideološki "šifrovana" medjunarodna organizacija povezana istim ciljem - da funkcionišu kao globalna finansijska mreža. Matrica po kojoj rade (i kojoj su od malih nogu naučeni) naziva se "judaizam". Nacije države i teritorije više nemaju smisla, već vladari vladaju sa svojim "narodima" koji su rasno i nacionalno mešani po čitavom svetu pomoću instruiranih agenata. Mešanci nemaju osećaj pripadnosti tlu na kome su ponikli.

Jedna od poluga kojom se korisno "ljudsko stado" drži pod kontrolom je novac. Ljudi znaju samo ono što nauče, pa su tako vlastelini naučili svoja stada da u međusobnoj trgovini koriste ovaj farbani papir ili druge hartije od vrednosti. Njihov rad tako podstiču ovakvim papirima. Da je ovaj papir, ipak samo papir, znate vi kao vladar, ali ne i vaše dvonožne “ovce”. Za njih je ovaj papir vemenom postao smisao života. Oni ništa nisu u stanju da rade ako im ne date ovaj papir. Da bi podigli most ili gradili put, oni misle da to košta i da zato prvo treba obezbediti papir. Ako im date da, kaobajagi, vode neku manju društveni komunu gde treba da se samoorganizuju, oni će uvek za sve prvo tražiti taj papir. Ako ga nemaju, moraće da se zadužuju. I vi ćete im taj papir rado prodavati. I to je smisao postojanja današnjeg novca koji nije ništa drugo do papir.

Jednostavno, vaši učenici veruju da je novac ono što vredi. Logično jer ste ih tome vekovima učili i naučili. Pare, pare… A taj novac vi i pravite, štampate ga i dajete mu vrednost. Koliko robe im date da njome raspolažu i da je razmenjuju,  toliko im date papira da mogu da se pomoću njega obračunavaju. Ukoliko na njihovom tržištu nastane manjak robe, imaće  višak novca i obrnuto. Sa više proizvedene  robe, morate im ubaciti na tržište više novca. Nekada je novac bio samo zamena (priznanica) za zlato i srebro, ali danas je on samo – papir.

OBOŽAVANJE NOVCA KAO BOŽANSKI KULT


Pošto papir može da farba i secka svako, kao što svako može da ima zlato, da bi ste imali apsolutnu vlast morali ste to pravo - da  ubacujete svoj papir na tržište kao jedino zakonsko sredstvo plaćanja (legal tender) da prigrabite samo za sebe. I to ste učinili veštim manipulacijama u jednom dugom vremenskom periodu tako što ste se sa još nekolicinom vlastelina napravili  bankarski kartel. To znači da ste stekli monopol nad poslom kreiranja novca i njegovog ubacivanja u robno- novčanu razmenu. Nakon što ste u 17. veku osnovali svoju prvu privatnu centralnu banku, Bank of England, uspeli ste nakon perfidno orkestriranog i finansiranog gradjanskog rata da to eksluzivno pravo obezbedite i u SAD. Tako ste 1912 .godine osnovali američku centralnu banku FED. Zahvaljujući njoj, danas ste vlasnik ne samo 300 miliona robova u SAD, već i 500 miliona u Evropi i još mnogo širom sveta. Tih 300 miliona u SAD su vam i najmoćnija svetska vojska danas, i čitav svet ih mrzi jer misli da ratuju zbog sebe i nekog svog nacionalnog interesa. Samo malo ljudi zna da su oni (Amerikanci) samo plaćeni robovi koji ratuju i ubijaju za vas i vaš transnacionalni korporativni biznis, pre svega za vašu monopolsku poziciju da možete da prodajete svoj papir kao legalno sredstvo plaćanja.

 

I to je tehnika nevidljivog vladanja. Vi ih obasipate ogromnom količinom zelenog papira, a oni su kao “suverena” država sve zaduženiji. Ali, da oni uopšte nisu suverena država, videćemo kasnije.

Današnji evri i dolari su fiat money (stvoreni dogovorom) i njih ne možete u banci zameniti za zlato ili srebro.

Kako ste to izveli?

Vrednost dolara ste perfidno najpre vezali za zlato (dogovorom iz Breton Vudsa) pa ste tako stvorili, kao mađioničar, iluziju da su zlato i dolar isto. Onda ste iz čitavog sveta prostom trampom (dolar za zlato) uzimali pravo zlato, a davali zeleni papir (koje ste im nametnuli da prihvate  jer ste deklarisali da je isto što i zlato). Kada ste u svom trezoru u SAD nagomilali ogromne količine zlata (posebno nakon Dva svetska rata tako što ste ojadili bogatu nemačku koja je morala da vam plaća ratnu reparaciju u zlatu) , mogli ste čitavom svetu da se predstavite kao vlasnik najveće količine zlata u svetu. Tako ste sa iluzijom da je zlato isto što i dolar ubacili dolar u tržišnu igru u čitavom svetu i on je postao svetska rezervna moneta tj. isto što i zlato. Onda ste nametnuli da se nafta može prodavati samo za dolare, i krenula je potražnja za vašim papirom. Dolar i nafta su bili u vašim rukama. I dalje ste samo štancovali i štancovali dolare… Da bi ste onda "ovcama" predstavili novu deklaraciju koja kaže da oni svoje dolare više ne mogu da zamene za zlato , jer to više nije isto. Tako je vama ostalo zlato, a njima papir. Onda ste ogromnu količinu zlata iz Amerike preneli u svoje trezore u Švajcarsku. Sad sličnu igricu igrate sa drugim papirom, koji ste nazvali - evro. A, onda ćete preći u Kinu. Milijarda "ovaca" i to veoma vrednih je pravo bogatstvo.

 

BERZANSKI KARTAROŠI

Sa ovim šerenim papirom se sa "ovcama" može lepo igrati i tako što ćete mu kroz jednu drugu zanimljivu "društvenu igricu" davati i oduzimati vrednost u robnoj razmeni. Oduzmanjem vrednosti ovom papiru, možete sebi takođe pribaviti dobit. Na ovu ideju ste došli dok ste jednog dana sedeli sa svojim pajtosima iz vladarskih krugova i prekraćivali vreme igrajući neku od drevnih kartaških igara - recimo poker, preferans ili još bolje bridž (na ruskom se kaže "birič"). Tako ste smislili da svojim dvonogim “ovcama” plasirate jednu ovakvu veliku igru na globalnom nivou sa novcem, tako da ih možete " šišati" kako vam se ćefne i kako vam je u interesu. Naime, pustićete ih da se igraju sa ovim papirima, verujući da mogu tako zaraditi  više novca, a vama će to poslužiti da novac možete sa tržišta da povlačite i ubacijete i tako stvarate veštačke ekonomske krize. "Ošišana ovca” onda mora da zajmi od vas za novo veštačko runo, dok joj pravo ponovo ne izraste (isključivo od rada). A ta "ošišana ovca" je najbolje da bude neka država. Naravno, na njenom "čelu" mora biti "ovan" koji o vašoj igrariji nema pojma, ali je samouveren kao i svaki ovan.


Ta velika igra sa novcem se zove - finansijska berza. Berzi ima više,  a i igre su različite. Svaka “ovca” bira ono što misli da će joj doneti najviše para.

 

Igranje na finansijskoj berzi je jedna od najvećih mentalnih manipulacija velikih prodavača iluzija koji svojom inteligencijom i pokvarenošću vladaju svetom i pljačkaju ga.

PRAVILA IGRE
Na berzi vi imate svoje ubačene kartaše sa novcem (rade isto što i šibicari)
Nakon što svojim odabranim najtalentovanijim “kartašima” kao i običnim “ovcama” podelite spekulativni novac (fiat money) u obliku akcija ili državnih obveznica (onim što se u "bridžu" naziva "licitacija") možete pokrenuti igru. Na primer da igrate  sa adutima koja se nazivaju "short selling" ili "buying long".

Short selling je berzanska igra u kojoj vaš partner kartaroš (kao onaj u "bridžu" koji se naziva “balvan” i čije karte svi znaju) iznenada “predoseti” da će vrednost nečijih akcija pasti. Pošto su razne “ovce” pokupovale akcije (papire sa ispisanim brojevima), uverene  da će se one na berzi ( kao na ruletu) zavrteti tako da zavrede više (jer ne znaju da vaši balvani” vrte berzu), vaš “balvan” tako počne da igra nastojeći da ih što više proda. Pošto one nisu njegove, nego raznih "ovaca" , u igru je ubačen još jedan adut koji se zove "broker". E, taj broker onome koji je “predosetio” da će vrednost određenih akcija da padne pozajmi tuđe akcije i on ih onda prodaje, prodaje, prodaje … Zbog svojih "izuzetnih sposobnosti" da "predoseća" kad će akcije da padnu ili da skoče, ovce u brokeru vide svog najboljeg savetodavca i slepo mu veruju. Šta god da im savetuje.

Vrednost koju je igrač “short selling pozicija” pozajmio zapisuje se na njegov račun kao njegov dug i kada se igra završi on svoje zaduženje mora da pokrije. Ukoliko je vrednost tipovanih akcija zaista pala nakon prodaje, “balvan” igrač lako sve nadoknadi jer je na dobitku. I ostali vlasnici akcija ("ovce") su srećni što ih je lišio akcija čija je vrednost pala.

I broker je srećan, jer za svoju uslugu dobija određeni procenat.

I svi su zadovoljni i niko ne razmišlja kako je glavni short selling igrač  “predosetio “ da će vrednost akcija ( na primer British Petroleuma) da padne. Niko ne zna da ste vi, kao vladar, to smislili i dojavili mu pa da ste čak u stanju da dignete u vazduh  neku naftnu bušotinu i napravite tešku ekološku katastrofu, samo ako vam je to u interesu.

Akcije British Petruleum-a 31.marta 2010., samo desetak dana pre nego im je platforma u Meksičkom zalivu eksplodirala, "vidovita" banka Goldman Sachs je prodala i tako se spasila gubitka. Ova banka nemačkih Jevreja je u službi Vatikana i njihovog biznisa.


Kod potezanja aduta u igri "buying long" radi se isto to sa prodajom unapred rezervisanjem akcija za koje vaš igrač na berzi “predoseti” da će vrednost da im skoči. Jednostavno cilj igre je kupi jeftinije - prodaj skuplje.
Ovaj spekulativni novac, međutim, nema veze sa stvarnom količinom robe na tržištu, te upravo zato njegov nalet na neko državno tržište izazove težak poremećaj. Što vam i jeste cilj kao vladara.

Njvažnija stvar u ovoj igri gde se vrte milijarde spekulativnog (zamišljenog) novca je da obezbedite račune sa kojih ćete novac povlačiti i prebacivati na berzu.

Za ovo postoje posebni aduti nazvani "hedž fondovi". Tako su glavni igrači na berzi oni koji mogu da obezbede velike "hedž fondove". To su glavni berzanski šibicari.

Njih petorica se trenutno najviše time bave: Džordž Soros ( zaradio prošle godine 3,3 milijarde dolara, Dejvid Teper (zaradio prošle godine 4 milijarde dolara), Džejms Simons (zaradio 2,5 milijardi), Džon Paulson (2,4 milijarde dolara) i Stiv Koen (1,4 milijarde). Svi su cionisti (tj. iluzionisti). Cionizam (iluzionizam) je mreža ovih” balvana” koji funkcionišu organizovano kako im vlastela nalaže.

Takav spekulativni novac oni onda investiraju tačno tamo gde im vlastelini kažu. I prodrmaju neprijateljsko tržište i izazovu ekonomsku krizu ili rat.


Soroš je tako "short selling" igrom 6. septembra 1992. godine oborio vrednost britanske funte. U samo jednom danu napravio je udar na londonskoj berzi sa otvaranjem 10 milijardi dolara  "short pozicija" na funti (“predosećajući” da će ona pasti). I drugi su odmah počeli da prodaju funte. Samo tog dana je zaradio milijardu dolara (spekulativnog novca). I funta je pala u svojoj vrednosti. Što je i bio cilj vlastele koja je tada želela jači evro u odnosu na funtu. Sorosov hedž fond se zove Kvantum fond.

U stvari obični ljudi, koji nisu u stanju da se sami organizuju kao sila, uglavnom menjaju vrednost svog rada za novac. Onda novac stavljaju u banke ili konvertuju u akcije. I tu ih vi kao vlastelin jednostvno uvek imate na uzdi. Uzdu samo opuštate ili zatežete tako što menjate vrednost novcu i akcijama. Bogatije “ovce” preko noći ošišate, a gologuziju očas okitite “državničkim “ i "ekspertskim " runom. U stvari ovakve ovce se samo dovode na političke funkcije gde služe kao korisni idioti. Šta drugo može ovca?

Svi ovi "eksperti"za ekonomiju i državnu politiku su deo obične raje i postavljeni su na odredjene pozicije u Srbiji samo zato što su im mozgovi prethodno potpuno programirani specijalnom mantrom kojom se lokalni kadrovi u svakoj banana državi sistematski obučavaju na raznim političkim kursevima i savetovanjima i koja za njih organizuju određene agenture sa Zapada. Ta mantra je za Srbiju svedena na ove tri rečenice: "Neophodne su nam strane investicije". "Strane investicije donose otvaranje novih radnih mesta". "Naš politički zadatak je ulazak u Evropsku Uniju". Tačka.

Da objasne kako se time stiče dobit (kontrola nad vitalnim resursima - zemljištem, energentima, tržištem, tehnologijama itd.) ovi isprani mozgovi nisu u stanju. Niti jedan od njih nikada ništa nije proizveo ni prodao na tržištu, niti ima kontrolu nad bilo kojim strateškim resursom. Da ih slučajno neko ne dekoncentriše nezgodnim pitanjem (koje bi ih probudilo iz ove ekspertske umišljenosti ), njih intervjuišu uvek isti podobni novinari (takodje politički nepismeni i pod kontrolom iste agenture). Sa običnim narodom ovi likovi ne komuniciraju i naučeni su da narod njih ne može da shvati. Jer, oni su edukovana elita, a narod je nepismen. Ovaj sistem mentalne obrade se naziva "mind control" i decenijama je razradjivan u vladarskim krugovima. Identično je i u Hrvatskoj i u drugim "zemljama u tranziciji".

 

Kada novca na tržištu ima manje, jer su "ovce" napravile puno robe, vi ćete im prodati novac tj. ponuditi pozajmicu (od izmisljenog novca) kako bi robu mogle da kupuju po istoj ceni, a svaka pozajmica znači dug. I ovca će to videti kao slamku spasa, a vi ćete im tako držati omču oko vrata.

U famoznim Protokolima Sionskih mudraca , poglavlje 20 piše upravo to: “… to je dokaz našeg genijalnog uma Izabranih da smo mudro planirali da im (Gojama ili ovcama) predstavimo materiju zajmova na takav način da oni u tome vidi prednost za sebe”.

Ukoliko na tržištu imate manjak robe, to znači da ćete imati višak novca. I to “edukovani” ekonomisti vide kao izvor inflacije, a to je strah i trepet za ekonomiju. Ali, nisu oni krivi, tako su naučeni. U stvari, ako vam roba ne treba, ne morate ni da je proizvodite. Ali, vi kao vlastelin jako dobro znate da vaše "ovce" moraju stalno da rade, čak i ako imate hiperprodukciju, a imate je. Zato morate stalno da balansirate sa igrarijama na tržištu: ovce (robovi) moraju stalno da rade, novac kanališete tako da je uvek tražen, a robu s svremena na svreme proglašavate tehnološki zaostalom i terate ih da prave novo. Nove tehnologije, nova rešenja… Ako ništa ne uspete sa ovim, morate napraviti rat, uništiti robu i višak radne snage i onda sve iz početka uz nove “ovce” i stari sistem igre za raju.

 

“Kartanje” na berzi sa hartijama od vrednosti postala je vremenom naučna disciplina. Ovce (Goje) se obrazuju tako da veruju da se u ovoj oblasti stvarno vodi nekakva važna državna i ekonomska politika.
Mnogi edukovani ekonomisti, profesori, bankari i takozvani finansijski eksperti  posmatraju ono što se dogadja na tržištu hartijama od vrednosti i onda prave  neku svoju verodostojnu teoriju kako bi događaje objasnili. Ali upravo ono što je Franklin Ruzvelt rekao za državnu politiku, važi i za finansijsko tržište: “Ništa se ne događa slučajno. Ako se događa, možete se kladiti da je bilo planirano da se tako dogodi”.


”Naša je parola - sila i licemerstvo. Samo sila pobjeđuje u stvarima političkim, naročito ako se ona krije u talentima koji su neophodni za državnike. Nasilje mora biti princip, a lukavstvo i licemerstvo pravilo za sve vlade koje ne žele da stave svoju krunu pred noge agenata kakve god nove sile…”, zapisano je u pomenutim Protokolima još pre više od sto godina.

Dakle, sada imete ekipu “talentovanih” državnika, posebno obučenih guvernera centralnih banaka (koji su “stručnjaci”). Sve njih ste naučili i akadamski titulisali da vide svet od papira kojima vlada takozvano “međunarodno pravo”. Samo vladari znaju da je jedina prava sila - fizička sila organizovane društvene zajednice jednog ili više naroda koju oni kontrolišu. "Ovcama" tako na silu, uz pomoć bombi, uzmete deo teritorije kao, na primer, Kosovo i Metohiju, a date im "međunarodno pravo" da se verbalno bune i samo diplomatski bore za svoja “međunarodna prava” i sprdajte se sa njima do mile volje. Naravno, za njihovo verbalno "buntovništvo" darivaćete ih svojim papirnim novcima u takvim količinama da postanu potpuno omamljeni i rade tačno ono što je u vašem interesu. To se zove korupcija.

"SUVERENI" DUG POROBLJENIH DRŽAVA

Robno nobčana razmena je postala vid „života“ u kome se novac pojavljuje kao „krvotok“ koji povezuje ljudski rad i razmenu dobara.
Ali, prodaja novca u ovom „krvotoku“ stvara jedan parazitski produkt , a to je kamata. Pošto se glavnica uvak vraća, i predstavlja samo privremenu pozajmicu,  ono što se zaista prodaje i što je nov „proizvod“ u stvari je kamata. Kamata je kreirana zamena za vrednost iz - NIČEGA. Kako se ni iz čega  ne može napraviti NEŠTO,  gomila se novčana „vrednost“ koja to nije u odnosu na količinu robe u opticaju. Taj višak predstavlja „metaboličko djubre“ koje vremenom  teško remeti tržišne vrednosti. I te vrednosti su danas nesumnjivo poremećene.

Zato je izazivanje ratova i ekonomskih kriza jedan perfidan i smišljen plan kako bi se višak novca eliminisao sa tržišta, baš kao i višak robe jer kapitalizam proizvodi hiperprodukciju. Realno, nema potrebe da ljudi toliko rade i stvaraju, posebno kada je tehnološki razvoj na tom stupnju da mašine mogu mnogo toga da odrade. Ali, setite se, vladari ne smeju dozvoliti da im se narod ulenji i počne da mudruje. Kada robovi ne bi stalno radili i tako se držali u stalnom strahu da će ostati pez novca (bez posla) ,  vladari bi igubili svoju moć.


Na primer, grčka državna obveznica kotirala se na medjunarodom finansijskom tržišti sasvim solidno sve do oktobra prošle godine (2009.). Onda izennada, bez ikakvog razloga, oni koji su ove papire kupovali, odlučili su da to više ne vredi.

Slično je bilo u Portugaliji. Njihove vladine obveznice su se izuzetno dobro vrednovale, bile su tražene i 1. decembra 2009. vreenost im je bila na vrhuncu. Samo tri meseca kasnije kreće sunovrat koji i danas traje. Isto je doživala Irska.
Tako se kod onih koji trguju državnim obveznicama uselio preko noći strah od suverenog (javnog) duga država.

Upravo je Džordž Soroš, pre toga,  na jednoj upriličenoj večeri upozorio da EU nije sredila svoje finansije, i da “euro može da izgubi na vrednosti”. Da li je to bilo zaista upozorenje? Ili samo glasina koje treba da se pusti kako bi se učinilo da evro zaista i izgubi na vrednosti. Jer kad počne da se priča i veliki (koji znaju) počnu da prodaju, prodaju, prodaju... onda svi krenu da prodaju, prodaju, prodaju... da se rastosiljaju papira koji će uskoro postati manje vrednan.

Napad na evro je tako očito počeo smišljenim napadom na najslabiju kariku zajednice, na Grčku državnu obveznicu i to na isti način kako je radjen napad na funtu preko short selling-a. O tome kako je uopšte Grčka došla u poziciju da bude u takvim dugovima, nikoga nije zanimalo. Njen premijer u vreme ove nezapamćene krize je najveći zagovornik stvaranja EU i njihov djak, Jorgos Papandreu. Zato se u Grčkoj sve ruši, ali ne i internacionalista Papandreu. Zašto bi uopšte jedna suverena zemlja sebe dovela u poziciju da duguje stranim privatnim poveriocima? Izuzetna geostrateška pozicija Grčke to još više čini nelogičnim. Osim, ako zemlja nije suverena. Da jeste ne bi harvardski djak bio premijer, zer ne? O tome da li je zemlja suverena ili ne najbolje govori podatak - gde ona drži svoje zlatne i devizne rezerve. Ako je zlato u Švajcarskoj, onda je to vazalna država. Ako su joj devizne rezerve na računima stranih banaka, onda je to vazalna država.

 

DRUGI DEO : “MAĐIONIČARI POSTAJU VLADARI SVETA POMOĆU ILUZIJA"