Jun. 2011.
SOBARAK HUSEIN MUHAMED BERI SOTORO OBAMA- MULTIFUNKCIONALNI LIK STVOREN DA BUDE PREDSEDNIK SAD? - Prvi deo
Još su Turci Osmanlije znali da je narode najlakše pokoravati ubacivanjem u zemlju etničkih i rasnih "hibrida" koje su kao decu oduzimali pravim majkama i nakon specijalnog odgoja vraćali kao punopravne pripadnike naroda čiju su društvenu zajednicu nameravali da razore. Poznat je Mehmed Paša Sokolović. Nema gorih zulumćara od janjičara. Da li je to bio izum Turaka ili Vatikana i da li je 44. američki predsednik Obama baš takav “hibrid” na zadatku?
Piše: Ivona Živković
Biografija Baraka Huseina (Muhameda) Obame je toliko komplikovana da i mnogim običnim ljudima deluje neverovatno da se sa takvim nesređenim životom, sa toliko promena mesta boravka, škola, imena, ali i vere, može dogurati do tako (bar naizgled) značajne funkcije u državi - predsednik SAD. Naravno, uz pretpostavku da američki predsednik zaista vodi državnu politiku i da nije tu samo da se slika, pozdravlja gradjane i drži govore.
Da ukratko navedemo da je Barak Obama, po zvaničnoj biografiji, rođen u teškoj svetskoj zabiti, na havajskom ostrvu Oahu (Havaji su u sred Pacifika), od oca koji je poreklom iz Kenije i koji je međudržavnom razmenom studenata (čitajte smišljenom politikom globalista da naprave multikulturalno i rasno mešano društvo) stigao u SAD na studije. Iz njegove biografije se vidi da je bio alkoholičar , da je često menjao mesto boravka i žene, bio isklon bigamiji i da je pravio decu gde god je stigao, a stigao je i do Havaja 1961. gde je šarmirao jednu maloletnu belkinju iz dobrostojećče trgovačke porodice Danam.
Ovo je navodno biološki otac Baraka Obame iz studentskih dana. Obratite pažnju da je pozadina fotografije neobično zabrljana i prosvetljena pa se ne može identifikovati gde je zaista načinjen ovaj snimak. Evidentno je da Barak Obama na njega ne liči.
Ukoliko vidite i druge fotografije Obame starijeg ne možete baš prepoznati neki neodoljiv šarm crnca zbog koga bi belkinje padale sa nogu. Ali, Stenli En Danam (Barakova zvanična majka) je i pored protivljenja svojih roditelja ipak pobegla za tog Obamu i udala se za njega.
Obama mlađi se rodio, navodno, na Havajima 4. avgusta 1961., a njegova majka Stenli En Danam, iako je tek upisala Univerzitet na Havajima 1960., odmah prelazi u Vašington. Iz dokumentacije Univerziteta u Vašingtonu se vidi da je ona već septembra 1961. upisana tamo kao student. Kao da nema bebu od mesec dana. I tu je bila upisana dve godina (što se vidi iz dokumentacije), da bi se opet 1963. njeno ime našlo na listi studenata na univerzitetu na Havajima. Čudna majka.
Ali, ovim zvaničnim biografskim podacima ćemo se još baviti. Brak sa Kenijcem Obamom starijim je ubrzo “puk'o” i Stenli En Danam odlazi poslom na drugi kraj sveta, u Indoneziju i postaje Stenli En Danam Sotoro, pa En Danam Sotoro, pa En Sotoro... da li je u pitanju ista osoba nije utvrdjeno, ali utvrdjeno je da se ova imana javljaju na mnogim putnim i drugim dokumentima i u Indoneziji, i u Pakistanu, u Libanu, u SAD u raznim državama.
Pakistanka, Liibanka ili Amerikanka ? Kako bi ste zaključili iz ovih fotografija na kojima je navodno ista osoba? En Sotoro u Indoneziji, Stenli En Danam u srednjoj školi u Libanu i Stenli En Danam sa osam godina u prvom razredu u osnovnoj školi u Oklahomi, 1951.
I tu se upoznaje sa drugim " neodoljivim šarmerom" , Azijatom i Mulsimanom, Lolom Sotorom (ili Sutorom) i sklapa drugi brak u Indoneziji. Malom Baraku tada menjaju i ime i prezime u Beri Sotoro. Ali, po svemu sudeći i državljanstvo.
I taj brak je propao, a mali Beri, kada je imao 11 godina, vraća se sam u SAD, kod babe i dede, kako bi tamo pohađao srednju školu i ponovo postaje Barak Beri Obama. (U stvari on je i u sredenjoj školi i na univerzitetu Komumbija, kako ćemo videti kasnije , i dalje Beri Sotoro ili Beri Obama). Nakon srednje škole on odlazi u Kaliforniju na Oksidental koledž da studira umetnost, ali ubrzo napušta tu školu i prelazi na drugi kraj SAD na prestižni Kolumbija Univerzitet, da studira političke nauke. (Zvanična biografija ovo tumači njegovom željom da proširi vidike!)I tu ga navodno uočava i sam Zbignjev Bržežinski.
Nakon što je navodno diplomirao na Kolumbija Univerzitetu (gde se niko od studenata te genaracije ne seća Baraka Obame ili Berija Sotoroa - Indonežanina) , završava i pravnu školu na Harvardu i ubrzo nalazi posao u Čikagu u dobroj advokatskoj kancelariji. Tu sreće i svoju buduću suprugu Mišel. Ona ga uvodi u svet prava, pa Beri (tu je već posto Barak Obama) kao čovek od karijere odmah počinje sa angažovanim društvenim radom skupljajući pare za razne fondove za sirotinju, da bi veoma brzo ostvario veoma dobre poslovne i političke kontakte i veze i došao i do Senata i postao Senator Ilinoisa. Kao rasni mešanac koji obećava , "lako" je sakupio milione dolara za predizbornu kampanju za predsednika SAD i novembra 2008. seo u stolicu “najmoćnijeg državnika” sveta “najdemokratskije države na svetu ".
O tome koliko je škola (osnovnih, srednjih, univerziteta) promenio ovaj lik očito bi se mogla napisti čitava knjižica. Isti je slučaj i sa njegovom navodnom majkom.
Vojni obveznik sa imenom Barak Obama je zaveden 1980. To znači da Beri Sotoro kao inonežanski državljanin tada više nije postojao.
Na žalost njegov uspeh sa njim nisu mogli da podele ni otac, ni očuh, ni majka, jer su svi naprasno smrtno stradali ili pomrli. Ni njegov deda Stenli Armour Danam belac koji je imao tako veliko srce da prihvati malog “crnju” za unuka (što u Americi ni danas nije lako) nije živ, a verovali ili ne i njegova baka Medlin Pejn Danam umrla je naprasno dan pre nego je Barak postao predsednik.
Ali, Berija Baraka Huseina Obamu ništa nije moglo deprimirati na putu velikih poslova na ispunjenju predizbornih obećanja koje je dao – a ona su sva skupljena u jednu frazu koja kaže: "Promene u koje možemo verovati".
SEJANJE ILUZIJA
I kao mag koji lepo zbori Barak Obama je ubedio (preko elektronskih mašina za glasanje) milione američkih crnaca da je promena u njihovom životu moguća, jer većina ipak živi bedno. Ali, ako je on uspeo da završi prestižni Kolumbija Unoverzitet i posto predsednik u Americi je sve moguće.
Pouka iz ovakve biografije Baraka Obame je da u demokratiji kakva vlada u SAD, u državi gde je izvšena najveća verska i rasna mešavina ljudi (ono što Priroda nije htela da stvori) svako može da postane njen predsednik- bez obzira na boju kože, poreklo roditelja, veru, mesto rođenja i društveni satus. Inače, Obama u svojim govorima uporno tvrdi da potiče iz siromašne porodice. To je zato što je Amerika “obećana zemlja” za sve, društvo jednakih koji svi imaju ista prava i iste mogućnosti za uspeh i oni koji potiču od plemstva i oni koji potiču od uvezenih afričkih robova. SAD su društvo koje svima nudi jednaku šansu da postanu neko i nešto, da se obogate, čak i da doguraju do pozicije prvog čoveka državne administracije i vojske. Barak Obama na mestu 44. predsednika SAD "dokaz" je da ostvarenje američkog sna o uspehu postoji kao realnost i nije samo puka priča.
Naravno, kao što je i "dokaz" da su Američki kosmonauti 1969. godine hodali po Mesecu to što smo ih svojim očima videli - na televiziji. E, sad pošto postoje mnoge "neverne Tome" koje ne veruju da su televizija i film odnosno iluzija isto što i realnost, neki su počeli da sumnjaju i u biografiju Baraka Obame nastojeći da provere da li sve što je tamo zapisano ima i druge realne tragove. Jer, verovanje je i prihvatanje iluzija, a materijalne činjenice su ipak nešto drugo.
I vrlo brzo je otkriveno da gotovo niti jedan podatak iz biografije američkog predsednika nije pouzdan i proverljiv. I to ne samo kada je u pitanju negova biografija, već i biografije njegovog oca, očuha, majke, dede, babe…
Prvi nagoveštaj da nešto nije u redu je izvod iz knjige rođenih na Havajima koji je Brak Obama pokazao u svojoj predizboroj kampanji. A na njemu je bilo jako mnogo grešaka te je verovatno falsifikat. Osim što su potpisi matičara bili umrljani, nije bilo navedeno ime bolnice, niti lekara koji je bio prisutan prilikom rođenja deteta, a rasna oznaka za oca je navedana Afro Amerikanac, što nije bio način kako su crnci upisvani 1961. Tada su upisivani jednostavno kao – crnac ili negro. Onda je povedna kampanja da se to ispravi, jer ih degradira da se označavaju po boji kože. Dakle, ako je Obama zaista upisan u knjigu rođenih na Havajima, tako nije moglo da bude napisano u to vreme 1961, ali falsifikator za ovaj detalj nije znao.
Nekoliko nezavisnih novinara je tražilo da im se odobri uvid u knjigu rođenih gde je upisan Barak Obama i to preko suda pozivajući se na američki Zakon o dostupnosti informacija. Ali, iako su ovakve informacije javne, naprasno je doneta odluka da se ti podaci o Obami proglase "nedostupnima za javnost".
Onda se neko dosetio da zvanično traži u Mobasi u Keniji izvod iz knjige rodjenih za 1961. godište, jer se proneo glas da je tamo rođen neki Barak Obama baš u to vreme (1961.) Ali i tamo vlasti naprasno donose odluku da se takav dokument ne može staviti na uvid javnosti.
I papiri o uvođenju u Indonežansko državljanstvo za Baraka Obamu, odnosno Sobaraka (kako je u jednom putnom dokumentu napisano) odnosno Berija Sotoroa u Indoneziji su preko noći postali “nedostupni za javnost”. I to je konačno rasplamsalo velike sumnje. Krenule su opsežne novinarske istrage po SAD o porodici Danam, Pejn, Obama, istrage po Keniji i Indoneziji, kao i o porodici Sotoro.
I verovali ili ne - niti jedno ime iz zvanične predsednikove biografije nema ni rođaka, ni prijatelja, ni školskih drugova, fakultetskih kolega, komšija koji bi mogli da potvrde da su dobro poznavali te osobe pa se čak nekom prilikom i slikali sa njima. A oni malobrojni koji su imali makar neko sećanje o imenima koja s e pominju u biografiji američkog predsednika izneli su i neke informacije koje su s e još manje uklapale u čitavu sliku, pa su čak bile potpuno supotne sa zvaničnim podacima. Jedini "svedoci" koji su nešto znali su anonimusi ili plaćeni agenti na zadatku. I njihove izjave udarni mediji jedino uvažavaju.
Zanimljivo je da se danas na Havajima niko ne seća Obamine majke, Stenli En Danam, iako je ime Stenli karakteristično jer uopšte nije žensko ime, i ona ga je dobila po ocu koji je navodno hteo sina. Zašto odmah muško ime? Kao da su roditelji znali da će imati samo jedno dete i da nikad neće imati sina, dali su joj ime Stenli En. Ovo ime se, medjutim, nalazi u raznim krajevima SAD i po raznim dokumentima, ali i na raznim adresama i kao Stenli Danam, i kao En Danam, kao En Danam Sotoro, pa onda samo En Sotoro, ali i Stenli En Medlin Danam. Najintrigantnije je što se potpisi na raznim dokumentima osobe koja se tako naziva veoma razlikuju, kao da se radi o više osoba. Ukoliko je u pitanju ista osoba, nesporno je da se veoma često selila.
Naravno, ukoliko Barak Obama nije rođen na tlu SAD, on ne može biti predsednik. A na Hvajima se, poznato je, najlakše dobija američko državljanstvo.
Ova istraga u vezi sa biografijom američkog predsednika je dobila tolikog maha u SAD da su određene službe, koje su imale zadatak da ga zaštite, smislile da čitavu prašinu koja s e podigla u alternativnim medijima kanališu tako što će među ljubopitljive istraživače ubaciti svoje ljude. I jedan od takvih “sumnjičavaca” je odjednom postao i samoproklamovani kandidat za predsedničke izbore 2012, Sorošev tajkun za građevinske poslove, Donald Tramp. Tramp je američkoj javnosti više poznat kao ženskaroš i čovek sa smešnom frizurom, dok je njegov biznis jednostavno samo “biznis” sa tuđim novcem od koga on uzima svoju tajkunsku proviziju.
Tako je Tramp dobio azadatak da izrazi sumnju da je Obamina krštenica verodostojna i zatražio je da se to ispita. I efekat je da je nadležna služba na Havajima posle tri godina ćutanja, “pod pritiskom javnosti” tj. uticajnog Trampa ipak izdala taj famozni dokument - pravi izvod iz matične knjige rodjenih. I Tramp je bio zadovoljan jer je time stavljena tačka na ovaj slučaj. I Obama je bio zadovoljan jer su mu "dosadile te teorije zavere".
Naravno, ovog puta s e radilo o nešto kvalitetnijem falsifikatu, ali ipak - falsifikatu gde su očito kompjuterski umetani podaci nekog drugog deteta rođenog 1961,. I to pitanje, falsifikovane krštenice je ostalo nerazjašnjeno.
Poslednji izvod iz knjige rodjenih još jedan je “copy – paste” loše uradjen posao gde se lako otkriva da su na pozadinu nečije krštenice ubacivani podaci neke druge dece. Potpisi matičara su na jednom kompjuterskom sloju, a podaci na drugom
Sam predsednik Obama na sve ovo ne reagije ni malo predsednički (jer bi kao ozbiljan čovek naložio da se ispita ko uopšte sme da falsifikuje državne dokumenet) već se smeje i pravi viceve na račun Trampa i svih sumnjičavaca. Obama je po tome veoma nalik bivšem glumcu iz Bele Kuće, Ronaldu Reganu. I jedan i drugi su očito samo marionete za zabavu miliona lakovernih i neobrazovanih Amerikanaca.
Ali, pogledajmo malo logičnije čitavu priču. Ako je nekome iz senke bilo stalo da na čelu poziciju u državi stavi crnca, meleza, iz siromašne afričke porodice kako bi dokazao da je u SAD američki san ostvariv za sve ljude koji su tu rođeni, zašto je izabran baš neko ko ne može da dokaže da je zaista rođen na tlu SAD, makar na Havajima? Jer, Amerika je puna crnaca, puna meleza, Kineza, Indusa, hispano Amerikanaca i milioni imaju američko državljanstvo, mnogi imaju i diplome sa američkih državnih ili privatnih univerziteta i imaju teorijski čak i bolju šansu da budu stavljeni da obavljaju makar marionetsku službu u Beloj kući. Zašto je za to bio potreban neko toliko komplikovane biografije, da je čak i prosečno inteligentnom čoveku jasno da je ona isfabrikovana. Čak su mnoge porodične fotografije Baraka Obame očita fotomontaža, dok su neke najblaže rečeno čudne. Pogledajmo samo nekoliko zanimljivih fotosa.
FABRIKOVANE FOTOGRAFIJE
Ako pažljivo pogledate samo ovih nekoliko fotografija videćete da su na svim likovima delovi tela ruke ili ramena obavezno preklapaju, kao da su figure izrezane i prenete komjuterskom “cut “ i “paste” tehnikom na određenu pozadinu koja je uglavnom zamućena , zatamljena i nejasna u detaljima.
Na slici koja prikazuije Obaminu majku Stelni En Danam (sasvim levo) kao učenicu jezuitske škole u Libanu, koja je slikana prilikom posete svojih “roditelja”, otac Stenli je potpuno preklopio svojim levim ramenom telo majke, iako je mnogo logičije da oni sede jedno do drugog i da su čak izabrali šire mesto za slikanje sa ćerkom, ako su već seli da se slikaju. Upadljivo je da svi gledaju na različitu stranu. Ova kompozicija fotografije je tipično “filmska” što znači da su akteri uhvaćeni u nekom trenutku u nekoj radnji. Ljudi obično poziraju tako što “pilje “ u fotoaparat. Ovaj snimak je navodno načinjen sredinom pedestih godina. Pozadina se ne može identifikovati.
Zanimljivo je i kako deda Stenli i na ovoj fotografiji i Barak Obama liče. Ako bi ste dedi zasenčilli lice da igleda kao crnac, videli bi ste Barka Obamu. I obrnuto.
Na fotografiji iz Indonezije koja prikazuje Obaminog očuha, Lola Sotoroa, majku , sestru Maju , i malog Brrija (Baraka) Sotoro je “nalepljen” preko majke i vidi s e isto preklapanje. Majka je očito u prvom kompjuterskom“sloju” fotografije, a Sotoro i Bari “nalepljeni” preko nje. Obratite pažnju kako su se Lolo i En stisli, iako sa Lolove desne strane ima još mesta. Ali , Lolo Sotoro je ovde uslikan očito na običnoj fotelji za jednu osobu. Različiti su nasloni iza njega i iza Berija i to je očigledno da su u pitanju dve različite fotelje.
Na ovim fotosima se lako uočava potpuno identičan izraz lica "majke" Stenli En Danam. Na levoj fotografiji koja je snimljena 1972. na nekom aerodromu, zapitajte se gde je izvor svetla kada je Obama senior u mraku, a En previše osvetljena? Očito je da su tu u pitanju dva izvora svetla i da je fotografija montirana od dva različita fotosa. N a desnoj slici je Stenli En Danam sa drugim mužem Indonežaninom Soterom. Ako En gleda u objektiv, gde gleda Sotoro, ako ih je slikao isti foto-aparat? Neobično je kako su sve fotografije jako lošeg kvaliteta. Snimci sa Meseca načinjeni 1969. su mnogo kvalitetniji.
Na snimku iz 1972. mali Bari Sotoro (kada je imao 11 godina) snimljen sa svojim "pravim" ocem, Kenijcem Obamom, kada je imao 11 godina, na nekom aerodromu. Nije li glava malog Obame prevelika u odnosu na glavu oca? Vrat se ne vidi uopšte, pa izgleda kao da je glava “stavljena” na telo. S obzirom koliko je danas predsednik Obama mršav, neobično je da je u detinstvu bio krupnije konstitucije. Da li je u međuvremenu imao neku tešku bolest?
Imate li utisak da je Beri jednostavno “ubačen” u ovu fotografiju iz srednje škole 1977. na Havajima pa je neproporcionalno veći od ostalih i drži u krilu loptu (čudno savijene leve ruke ) koju obično drže oni koji s e slikaju u prvom redu tima. Zbog ove lopte jedino se kod Baraka ne vidi natpis na dresu i broj. Njegovo desno rame je postavljeno prako ruke momka do njega pa se uočava opet pomenuto preklapanje. Obratite pažnju da je desna ruka plavog momka sa desne strane Obame od ramena nešto svetlija od drugih delova tela. Kao da je ubačena sa druge fotografije. Saigrači u prvom redu nisu tako sabijeni. Gde je zaista snimljen ovaj Barak (Beri) i zašto je njegov vrat nešto tamnije boje od tela? Kod drugih igrača to nije slučaj, što znači da nije u pitanju isti ugao pod kojim pada svetlo na sve.
Ista fotografija na kojoj su navodno identifikovani svi prisutni naknadno je puštena u javnost i to je učinio navodno neki drugar iz škole. Zašto je tako lošeg kvaliteta?
Tim na slici dole očigledno nije isti tim iako je u pitanju ista škola u Punahu, ali slikano 1979. Primetno je kako su sva lica na slici čudno izobličena i mutna ako uvećate sliku. Beri je u poslednjem redu krajnje desno. Zanimljivo je da je uvek nosio različiti broj dresa. I nema lopti (iako je po svedočenju jednog svedoka plaćenika "Beri uvek držao loptu"). Da li je ovaj Beri Obama, koji se veoma mnogo bavio košarkom tokom čitavog školovanja (i valjda time razvio mišiće) ista mršava osoba koja danas sedi u Beloj kući i koji uopšte nema sportsku muskulaturu?
Fotografija koja prikazuje Obamu kao maturanta na Havajima je očita fotomontaža sa ubačenom pozadinom koja ne odgovara događaju. Ne samo što svi gledaju na drugu stranu, već se i po razlivenim bojama vidi da je pozadina u vezi sa nkjim sasvim drugim događajem.