PRIKAZI KNJIGE:
1. Ana Nomić "LABUDOVA BARKA"
Pisati originalnu priču sa puno obrta, vešto i plastičo dočaranim likovima,
aktuelnu i životnu, kod nas nije tako često prisutno u delima savremenih
pisaca. Razlog zbog čega nemamo više ovakvih knjiga sigurno je tema za
jednu dublju analizu. Roman prvenac beogradske autorke Ane Nomić, "LABUDOVA
BARKA", upravo je takva knjiga.
To je priča o običnom čoveku, radniku, koji ne uspeva da ostvari ni najelementarniju egzistenciju, okružen patološkom sredinom, psihološki devijantnim ljudima , poltronima, lopovima, bogatašima i svim ostalim produktima komunstičke i političe mafije. U takvom okruženju, čovek gubi neke elementarne humane osobine i postaje životinja u borbi za sopstveni biološki opastnak. Glavni junak postaje hladnokrvni profesionalni ubica, krimilalac koji to zapravo nije, jer se do poslednjeg daha opire svojoj zloj sudbini koja ga na kraju ipak uzima pod svoje mračno okrilje. On počinje da ubija, zarađuje, ali lagano i sigurno umire. "Umire" najpre kao primerena društvena jedinka, zatim kao otac, kao muž, prijatelj i najzad umire i fizički. Put zla uvek zatvara svoj krug gutajući kao žrtvu sopstvenog tvorca.
Ipak pravi tvorac zla je patološka
sredina koja nastavlja da postoji i dalje.
Političke implikacije su u ovoj knjizi nedvosmislene. Totalitarno društvo
proizvodi kriminal, prozvodi psihološku devijantnost.
U svojoj recenziji profesor dr Žarka Korać upravo to i kaže: "…Ovo
je roman o jednom patološkom društvenom okruženju koje pojedinca primorava
na raskid sa svim moralnim načelima koja ga čine uzornim i poštenim građaninom.
Priča otkriva surovu sliku današnje srpske stvarnosti u kojoj je ljudski
život izgubio ne samo ekonomsku i socijalnu već i biološku vrednost. Glavni
junak kao profesionalni ubica, bez ikakvih zlih namera odrađuje svoj krvavi
posao samo zarad lične egzistencije…"
To devijantno društvo ogleda se i u postupcima i ponašanju ostalih likova, od kojih svaki gazi po prljavštini sopstvenog nemorala trudeći se da to ne vidi. Potreba da se u opštoj bedi i siromaštvu preživi jača je od bilo kakvog osećanja moralnosti i poštenja.
Ipak, da i u najgorem duševnom crnilu ima ljudi koji opstaju u svojoj čistoti i verovanju u poštenje pokazuje lik Milke, žene glavnog junaka, koja do kraja istrajava u svom verovanju da su časti moral jedine osobine vrednije od novca, pa i od ljubavi prema svom mužu, kriminalcu, koga ona i dalje neizmerno voli, ali ga se stidi.
Sam stil kojim je roman napisan je izrazito muški, baš kao što to ovakva
tema zahteva, a dramarurški vešto vođena priča koja od početka do kraja
drži čitaočevu pažnju bazirana je na tipičnom stilu američkih viskotiražnih
pisaca. Ipak, Ana Nomić ne ostaje na nivou običnog hroničara današnjeg
vremena, niti samo veštog tvorca akcije i obrta. U svom pisanju ona se
i te kako dotiče emocije, lične i porodične drame glavnog junaka, koji
na kraju završava svoj životni put baš kao i mnogi njemu slični. Ali tragedija
glavnog junaka doživljava se ovoga puta sa neizbežnim sažaljenjem i tugom
koju čitalac oseća prema ubici, identifikujući se sa njegovim motivima
da se otisne u svet kriminala, kao i sa njegovom zlom sudbinom. Zapravo
je to sudbina koja u jednom patološkom društvenom okruženju može zadesiti
svakog od nas.
R. Radaković,
"Metropolis" , 2001.
RTS
2. LABUDOVA BARKA, Ane Nomić
Kada se jedna knjiga stidljivo pojavi u knjižarskim izlozima bez ikakve
promocije i reklame, i kada je jedina njena reklama ona koja se kao utisak
prenosi preporukom onih koji su knjigu pročitali onima koji upravo traže
neko zanimljivo štivo, onda se bez sumnje radi o velikoj izdavačkoj hrabrosti.
Tu hrabrost ovde je nesumljivo ispoljila autorka, Ana Nomić, koja se sama
upustila u ovaj izdavački poduhvat. Da li je ta hrabrost samo iracionalna
kategorija, ili se radi o proceni autorke da za ovakvu literaturu kod
nas ne samo da ima prostora, već vlada prava čitalačka glad, lako se može
zaključiti onog trenutka kada knjiga uzme u ruke. Jedno je sigurno - ko
je knjigu počeo da čita nije je ispustio iz ruku dok nije stigao do poslednje
339 stranice.
"LABUDOVA BARKA" zapravo jeste knjiga za koju se najjednostavnije
može reći da je stvorena da postane bestseler. Pisana lakim, jasnim i
modernim stilom, vešto sročena priča, puno akcije i obrta, a povrh svega
odlična karakterizacija likova svima nama bliskih, jer potiču iz ovog
vremena, sa ovog podneblja. Žanrovski se ovaj roman može odrediti veoma
lako: socijalna drama sa elementima trilera. Sve je u njoj izmišljeno,
a sve može biti istina, ili jeste istina koju možemo samo da naslutimo.
"LABUDOVA BARKA" je prava knjiga sa epitetom domaćeg bestselera. Uzbudljiva i razumljiva svakom čitaocu.
...
Mina Krsmanović,
"Yellow Cab" 2004.
3. Ana Nomić "LABUDOVA BARKA", roman
Knjiga "LABUDOVA BARKA", prvenac beogradske autorke Ane Nomić
predstavlja pravo osveženje u našim knjižarskim izlozima . U pitanju je
savremena socijalna drama sa elementima trilera, izrazito filmično štivo,
vizuelno i dramaturški do tančina obradjeno. Splet scena jakih i živopisnih
koje se pitko razvijaju u klasičnom pripovedačkom maniru, oslikane su
bez suvišnih autorskih komentara. Život je sam po sebi dovoljno dramatičan,
a sve ono što glavni junak proživljava je logična posledica, psihološki
sasavim opravdana i na tome se sve i završava.
Svaka dalja nadgradnja i zaključci ostavljeni su samom čitaocu.
"LABUDOVA BARKA" je savremena priča o običnom čoveku, radniku,
Blagoju Mrkokapi iz jedne varošice u južnoj Srbiji koji je zaposlen u
propaloj društvenoj fabrici. Poput mnogih istih i sličnih sudbina, ni
on ne uspeva da svojim radom zaradi dovoljno ni za golu egzistenciju.
Za to vreme neki pojedinci u istim teškim okolnostima i istoj sredini
ostvaruju basnoslovne zarade pretvarajući se preko noći u prave svetske
biznismene. Propala fabrika je tako nekome majka, drugom maćeha. I tu
je zapravo okvir u kome počinje surovi moralni pad jednog do tada sasvim
uzornog i poštenog radnika, oca, muža i prijatelja, a pre svega građanina.
Okružen patološkom i korumpiranom sredinom, poltronima, lopovima, novokomponovanim
bogatašima i svim ostalim nemoralnim produktima postkomunističke mafije,
glavni junak počinje da gubi elementarne humane osobine te vremenom postaje
prava izgladnela i besna životinja u borbi za sopstveni opstnak. Do tada
uzoran i pošten radnik preko noći postaje hladnokrvni profesionalni ubica.
Ali s obzirom da se on do poslednjeg daha opire svojoj zloj sudbini koja
ga polako ali neumitno vodi u okrilje najgoreg kriminala, zbog čega je
i sam očajan, on se ne može tako olako nazvati kriminalcem.
Veoma laka identifikacija sa Blagojem Mrkokapom će čitaoca svakako naterati da se zabrine, jer će i sam zaključiti kako je danas lako skliznuti u okrilje najmračnijeg zločina, kako je lako postati ubica, prodati se za nešto više novca i pristojnog života. Jer sve što glavni junak želi to je samo jedan običan normalan život , odlazak na more, pristojna garderoba, stan i automobil, redovna i normalna ishrana i vredan i pošten rad. Ako toga nema, čovek veoma lako postaje zver sledeći sve nagone za samoodržanjem. Njegovi motivi su opravdani, a postupci logični.
Čitajući ovu knjigu neumitno ćemo se zapitati koliko je ljudi danas u
Srbiji nalik na Blagoja Mrkokapu, koliko njih je već došlo u slično iskušenje
i koliko ih je u tome pokleklo? Da li znamo kojim poslom se bave naše
komšije, prijatelji, kolege, vlasnici butika i radnji u kojima pazarimo,
ljudi sa kojima svakodbenvo komuniciramo, a koji danas savim dobro žive?
"LABUDOVA BARKA" je veoma slikovita studija jednog bolesnog
društvenog okruženja kome danas svi još uvek pripadamo i koje pojedinca
veoma lako može navesti na raskid sa svim moralnim načelima koja su ga
činila uzornim i poštenim građaninom. "Priča otkriva sliku današnje
srpske stvarnosti u kojoj je ljudski život izgubio ne samo ekonomsku i
socijalnu već i biološku vrednost", kaže u revcenziji knjige dr Žarko
Korać. Političke implikacije su u ovoj knjizi nedvosmislene. Totalitarno
i siromašno društvo proizvodi korupciju, kriminal, psihološku devijantnost,
proizvodi plaćene ubice.
I dok glavni junak naizgled hladnokrvno ubija i zaradjuje novac o kome
je mogao samo da sanja, on to ipak čini sa pritajenom osvetničkom strašću,
braneći svoju savest time što nije ubio ni jednog pošetnog čoveka več
samo ljudski šljam. A u bolesnom društvu koje on poznaje svi su lopovi,
kriminalci, mafijaši i korumpirani poltroni.
Ipak strast za ubijanjem postaje kod njega sve jača kako se i oklonosti
u kojima je ona nastala i dalje održavaju. Kada Blagoje Mrkokapa ubije
i svog najboljeg prijatelja, kada ostane bez porodice, ljubavi i bilo
kakvog drugog zadovoljstva i on prestaje da postoji kao živ čovek. On
je tada samo jedna podivljala zver opasna po društvo i jedini način da
se zver zaustavi je njena likvidacija.
Sam stil kojim je roman napisan baziran je
na tipičnom stilu američkih viskotiražnih pisaca gde se sa svakom novom
stranicom i priča jednostavno i brzo pomera dalje, terajući čitaoca da
knjigu iščita u dahu i sa lakoćom.
Knjiga je inače i napisana na osnovu scenarija za film koji još nije snimljen.
Radio Beograd, Drugi program, 2001.