15.08.2007.

KAKO JE POTOPLJEN "KURSK"?

Piše: Ivona Živković

"Kursk" je bio moderna atomska podmornica tipa 949a "Antey" klase, za NATO kodiranog imena Oscar II. Potonuo je 12. avgusta 2000. u Barencovom moru 135 km od obale, nakon eksplozije u prednjem delu podmornice gde su bila smeštena torpeda. Kao razlog eksplozije zapadni mediji su odmah naveli zastarelo gorivo kojim su punjene rakete, dok je ruska strana jedno vreme špekulisala sa postojanjem drugog plovila sa kojim se "Kursk" sudario identifikujući to kao neku američku podmornicu.

O udesu je javnost obaveštena tek 14. avgusta. Predsednik Vladimir Putin se povodom ove tragedije oglasio tek nakon sedam dana.

U to vreme Putin je tek četiri meseca bio predsednik Rusije i potapanje poznate podmornice, koja je bila ponos ruske Severne flote, bio je prvi veliki incident sa kojim se kao političar suočio. Zbog zakasnelog reagovanja dobio je i prve kritike u domaćoj javnosti. Zapadna štampa je kasnije to pripisala njegovoj nesposobnosti da se suoči sa nesrećama (terorizmom, incidentima, ubistvima), odnosno svim onim što je zaista i obeležilo njegov prvi i drugi predsednički mandat.

Ipak, konačna istina o udesu "Kurska" nikada nije utvrdjena, bar ne zvanično. I nakon sedam godina i dalje je sve u pretpostavkama i nejasnoćama.

Svi članovi posade "Kurska" kao i neki gosti na podmornici (za koje se kasnije saznalo da su tamo bili) poginuli su. To je ukupno 118 ljudi. Mrtva usta ne govore, pa su time nagadjanja o tome šta se stvarno dogodilo i dalje aktuelna.

Najzanimljiviju tvrdnju o tome izneo je 2005. godine bivši britanski visoki vojni oficir, inženjer i stručnjak za torpeda, Moris Stardling.

Iako je i sam 2001. godine za jedan BBC-ijev dokumentarac izjavio kako veruje da je uzrok havarije eksplozija toropeda koje je "Kursk" nosio, on je svoje mišljenje nakon četiri godine promenio i ovu tvrdnju nazvao besmislicom.

Razlog za to su dva detalja koja su mu do tada bila nepoznata i koja su u medijima uporno prećutkivana, a mogla bi predstavljati ključ rešenja misterije.

DETALJI KOJE SU MEDIJI IZOSTAVILI

Prvi detalj je prisustvo nekih ljudi na podmornici koji nisu bili članovi posade. Kursk je tada bio angažovan u velikoj vojnoj vežbi koja je, izmedju ostalog, trebalo da demonstrira jednoj visokoj kineskoj vojnoj delegaciji dejstvo najnovijeg ruskog podvodnog krstarećeg projektila VA-111 Shkval. Ovaj projektil u stanju je da putuje 300 kilometara na sat pod vodom tik uz površinu. Takva brzina je za američki vojni arsenal bila nedostižna, pa je to u Pentagonu izazvalo veliku pozornost. Tim pre što su Kinezi nameravali da kupe ovaj projektil pa su kinski vojni eksperti verovatno zato bili na podmornici.

VA-111 Shkval je namenjen potapanju nosača aviona. Ukoliko bi Kinezi došli u posed ovakvog oružija američka vojna supremacija bi bila ozbiljno narušena. Posebno ako se ima u vidu da je Kina najveći ekonomski rival SAD u ovom trenutku i da SAD grozničavo pokušavaju da kontrolišu sve naftne puteve ka Kini, kako zbog samog energenta, tako i zbog naftnog dolara.

"Kursk" nije bio predvidjen da nosi balističke rakete, ali je mogao da nosi upravo takve superbrze projektile koji bi lako razorili svaki nosač aviona.

Zato su Amerikanci morali što bolje da "snime" novi projektil i precizno izmere njegovu brzinu i razorne efekte.

U rejon vežbe u Barencovom moru poslate su najmanje dve američke podmornice: " Memfis " i "Toledo" tip 688, klase Los Andjeles, kao i posebno opremljen brod široke palube sa specijalnom mernom opremom i senzorima - Surveillence Towed Array Sensor Ship (SURTASS) . Bio je to brod USNS Loyal, Victorius klase.

Rezultat je, izgleda, bio sudar "Toleda" i "Kurska".

"Toledo" je bio mnogo manji, ali su obe podmornice pretrpele teška oštećenja. Na osnovu analiza koje su radjene kasnije, veruje se da su se podmornice teško "očešale" jedna o drugu, pri čemu je "Kursk" tada pretrpeo i oštećenje duž velikog dela gornje strane korita. Tu je moglo da nastane i oštećenje ulaznih vrata komore za spasavanje koja se nalazi u krmenom delu, i koju ruski spasioci navodno nisu mogli da otvore.

Skica pokazuje moguće pravce sudara.

Odmah nakon udesa ruska mornarica je izvestila da je njihov sonar detektor locirao gde leži "Kursk" na dnu mora, ali dajući signal da su u pitanju dve podmornice. Dok su se Rusi bavili traganjem za "Kurskom", druga podmornica je polako nestala.

Norveški radio amateri uhvatili su tog 12. avgusta 2000. komunikaciju američke podmornice koja je tražila dozvolu da udje hitno u neku norvešku luku zbog oštećenja koja nisu specifikovana.

Drugi detalj je u javnost dospeo tek kada je olupina "Kurska" izvučena iz mora, posle pet godina.

Na jednom snimku olupine jasno se vidi rupa od udara projektila spolja, pri čemu je na koritu napravljeno udubljenje zbog delovanja mehaničke sile. Da je ekspozija bila iznutra, materijal korita bi bio deformisan ka spolja.

Pravilna kružna rupa na desnoj strani korita podmornice za Stardlinga je tipična oznaka kako dejstvuje američki torpedo MK-48, koji je napravljen da glatko topi čelik brodskog korita zahvaljujući mehanizmu na vrhu torpeda koji sagoreva bakar.

Stardling zato pretpostavlja da su se prilikom sudara podmornica na "Kursku" otvorile cevi za izbacivanje torpeda i tada je druga podmornica "Memfis", koja je pratila oštećeni "Toledo", verovatno preventivno ispalila svoj torpedo MK-48. U silovitoj eksploziji potpuno je uništen prednji deo "Kurska" u kome su bile smeštene i bojeve glave njegovih torpeda.

Ovi detalji prvi put su javnosti prikazani u francuskom dokumentarnom filmu "Kursk, podmornica u uzburkanim vodama", Žan Mišel Kera. BBC je odbio da prikaže ovaj dokumentarac iako je on prilikom prvog prikazivanja u Francuskoj imao preko 4 miliona gledalaca. Razlog za neprikazivanje nije naveden, pa se pretpostavlja da je britanska vlada vršila na BBC pritisak. U filmu se jasno sugeriše da su Amerikanci torpedovali "Kursk", ali da je na najvišem državnom vrhu postignut politički dogovor. Nagodba je, navodno, uključila otpis 12.4 milijardi dolara ruskog duga američkim poveriocima i novi povoljniji kredit od 10 milijardi, tvrdi se u pomenutom francuskom filmu.

SENZORI SU SVE ZABELEŽILI

Voda je izuzetan provodnik zvučne energije pa se svaki dogadjaj pod vodom senzorski može registrovati i na veoma udaljenim mestima. Tako su seizmografi u Norveškoj odmah registrovali podvodni incident i ne znajući o čemu se radi to odmah objavili.

Na ovom zapisu registrovana su dva zvučna dogadjaja: prvi slabiji u 7.28, a drugi, 40 do 50 puta jači, samo dva minuta kasnije. Prvi dogadjaj zapravo više liči na razvučeno silovito struganje ili mlevenje, a drugi na ekspoloziju.

Isti tajming dogadjanja je kasnije potvrdjen i u Pentagonu.

Rusi su brzo identifikovali i drugu podmornicu kao američku podmornicu "Memfis". Odmah su tražili od norveške ambasade u Moskvi informacije o podmornici koja je zatražila hitno uplovljavanje u jednu norvešku luku koja uopšte nije i predvidjena za pristajanje podmornica.

Američka podmornica Los Andjeles klase na hitnoj reparaciji u norveškoj luci. Na snimku koji je napravio ruski satelit vidi se teško oštećenje na pramcu podmornice. Verovatno je u pitanju "Toledo".

KREĆU POLITIČKE SMICALICE

Norveška ambasada u Moskvi odmah je priznala da je primila zahtev od američke podmornice "Toledo" da udje u norvešku luku, ali navodno Norvežani nisu znali razlog hitnog uplovljavanja. Odmah zatim su zbog pritsika Rusije priznali da je u pitanju bio zahtev za popravkom podmornice. Ali, ubrzo Norveška menja stav, opet valjda zbog pritiska SAD, i u ambasadi izjavljuju da su pogrešno rastumačili zahtev , jer u norveškoj ambasadi u Moskvi nemaju ljude koji dobro govore ruski (!) pa su pobrkali reči "popravka" i " hrana". Tako je izdato saopštenje da je američka podmornica uplovima hitno u norvešku luku samo zbog hrane(!)

Kada su valja opet pritešnjeni satelitskim snimcima gde se vidi oštećena američka podmornica, revidirali su svoj stav i priznali da je u pitanju bio zahtev za popravkom. Tvrdili su i da su norveški novinari upoznati sa štetom. Rusija je, medjutim, tražila od Norveške tačan izveštaj o šteti.

Ipak, racionalan politički dil na najvišem novou SAD i Rusije čitavu ovu priču je relativno brzo smirio i tragedija "Kurska" je prestala da se pominje u medijima.

Trebalo je još samo smiriti strasti u ruskoj armiji zbog eventualnog saznanja da su im Amerikanci potopili popularni atomsku podmornicu i ubili 118 vojnika. Zato su valjda u javnost polako krenule ruske izmišljotine.

ZAŠTO RUSI IZMIŠLJAJU?

Jedna takva lažno kontruisana priča je objavljena u Nemačkoj, a preneo je i britanski Independent News. To je, navodno, priča izvesnog Sergeja Žikova, bivšeg podmorničara, koji je izjavio da je "Kursk" potopljen projektilom koji je greškom ispaljen sa ruske krstarice "Petar Veliki", koja je takodje 12. avgusta učestvovala na vežbi.

"Petar Veliki" je na vežbi imao ulogu "neprijatelja" i podmornica je očekivala napad sa tog broda.
"Petar Veliki" je ispalio pet protivpodmorničkih projektila na "Kursk", ali su nakon istrage pronadjena samo četiri (!?)"Čini se da je 'Kursk' pogodjen sa onim nedostajućim projektilom", izjavio je Žikov agenciji Interfax. Kursk je zatim pokušao da izroni na površinu, ali je udario u dno "Petra Velikog".

Tvrdnja Žikova je identična izveštaju Berliner Zeitung-a, koji je objavio da je tragom ruskog Federalnog bezbednosnog servisa (bivši KGB) zaključeno da je "Kursk" potopljen udarom "Granit" projektila koji je ispaljen sa "Petra Velikog".

Dakle, skovana je i "tajna " verzija za one znatiželjnike u Rusiji koji u zvanične izveštaje svoje vlade ne veruju, pa se informišu u stranim medijima gde kao iz rukava "cure" podaci iz FSB. (Danas sa Internetom službe za dezinformisanje moraju da lažu na sve strane i na svim intelektualnim novoima).

Berliner Zeitung piše da je projektil "Granit" putovao čak 12 milja pod vodom pre nego što je ekspolodirao u blizini "Kurska". Kako je onda "Kursk" prilikom izaranjanja mogao da udari o ovaj brod (kako tvrdi Žikov) ako je bio udeljan 12 milja? I konstrukcija kao da se prilikom vežbe gadja stvarno, iako se samo vrši navodjenje rakete, izgleda da je promaklo maštovitim dezinformatorima.

Drugi ruski oficiri demantovali su da je to moglo tako da se desi, ali i dalje nemaju objašnjenja za stvarni razlog potapanja "Kurska".

DA LI SU SVI MORNARI MORALI DA UMRU?

Naravno, da su bar neki ruski mornari spaseni oni bi izneli pravu istinu, a to je da je SAD izvršila težak incident i bezrazložno potapanje ruske atomske podmornice i ubijanje 118 ruskih vojnika.

Da li su zato članovi posade sa "Kurska" koji su preživeli eksploziju namerno ostavljeni da umru kako se istina nikada ne bi saznala? Za ovu tvrdnju nema dokaza. Bar za sada.

Činjenica je, ipak, da su svi svetski mediji danima izveštavali o bezuspešnim naporima ruskih spasilaca (koji su se pokazali prilično nesposobni) da dopru do eventualno preživelih mornara sa podmornice. Čas je bilo jako uzburkano more, pa nisu mogli da otvore vrata podmornice, onda je vojni vrh bio uporan u odbijanju da prihvati stranu pomoć... I dani su prolazili.

Predsednik Putin je u to vreme bio na odmoru u Sočiju i tek nakon pet dana od tragedije odlučio je da odmor prekine. Onda je još četiri dana čekao dok nije otputovao u Murmansk odakle je podmornica isplovila.

Tajno se sastao sa članovima porodica nastradalih mornara i tom prilikom im se izvinio što nije reagovao brže, naglašavajući da on tu i nije mogao ništa učiniti.

Najzad je prihvaćeno da norveški spasioci odrade posao otvaranja vrata podmornice i oni su to 'očas posla uspešno odradili. Svi članovi posede "Kurska" tada su već bili mrtvi.

Kremlj je kasnije zvanično potvrdio da zapravo niko od članova posade i nije preživeo prvobitnu eksploziju. Zvuci kucanja iznutra koje su čuli ruski spasioci koji su odmah došli na mesto nesreće, i što su svetski mediji preneli, zapravo su bili zvuci automatske mašine (!).

Ali, istina je izgleda bila drugačija.

DRAMATIČNA BORBA PREŽIVELIH?

Kapetan poručnik Dimitri Kolešnikov sa još 23 preživela mornara nalazio se u devetom odeljku komore za spasavanje. Satima nakon eksplozije oni su čekali u mraku u ledenoj vodi koja im je bila do pojasa, da budu spaseni. On je navodno uspeo samo to da zapiše na parčetu papira koje mu je nadjeno u džepu. Strani mediji, ali i neki ruski, o ovom papiriću su dosta nagadjali.

Koliko je njihova borba za preživljavanjem bila jaka i kakva se drama pod vodom odvijala dokaz su bile mnoge upotrebljene hemijskih kasete napunjene kalijum superioksidom kako bi se apsorbovao ugljen -dioksid iz vazduha i hemijski oslobodio kiseonik koji bi im omogućio duži opstanak u potonuloj olupini.

Korišćenje ovih kasete je, medjutim, bio i uzrok njihove smrti, jer je neko od mornara izgleda slučajno doveo kasetu u kontakt sa morskom vodom, pri čemu je došlo do hemijske reakcije koja je izazvala plameni bljesak. Tragovi vatre nadjeni se na zidovima komore. Zvanična istraga pokazala je da su neki mornari i ovaj požar uspeli da prežive tako što su se zagnjurivali pod vodu.

Vatra je, medjutim, sagorela preostale količine kiseonika i oni su se konačno ugušili.

Evidentno je postojala dramatična borba nekih mornara da prežive. Ali, ruski spasioci su maksimalno bili "nesposobni".

Vladimir Putin je odmah obećao porodicama nastradalih da će ostaci podmornice biti izvadjeni , a njihova tela dostojanstveno sahranjena. I to obećanje je nakon pet godina ispunjeno.

UZROK POTONUĆA NE POMINJATI!

Čini se da bi čitav slučaj oko podmornice "Kursk" najradije želeli da zaborave i SAD i Rusija.

Možda je razlog upravo u tome što bi se otkrivanjem istine o udesu "Kurska" i Amerikanci i Rusi (kao i čitav svet) zapitali gde je granica u kojoj politički lideri odlučuju da udju u ratni sukob, prekinu diplomatske i ekonomske odnose, ili jednostavno predju preko teškog incidenta dogovorom i finansijskim pravnjanjem?

Kako objasniti gradjanima, a posebno vojnicima u SAD i Rusiji da neki sitni oružani incidenti postaju povod za velike ratove, a neki mnogo ozbiljniji sa puno žrtava, saglasnošću obe strane bivaju zataškani?

Šta je cena oko koje vredi uvesti državu u ratni sukob, kada se i preko najtežih incidenta može mirno preći uz sasvim racionalnu političku nagodbu? Kako su SAD i Rusija tako veliki neprijatelji, kada lepo mogu da se i nakon teškog incidenta pomire i nagode. I nastave da trguju.

Da li politički lideri uopšte sami o tome odlučuju?

Neobično srdačan i vanprotokolaran susret na najvišem rusko - američkom nivou, sedam godina nakon ubistva 118 vojnika na "Kursku". Da li cveće, poljupci i držanje za obe ruke uopšte priliči onima koji odlučuju o životu i smrti stotina miliona ljudi širom sveta? Meni to ne deluje ozbiljno. Osim ako i jedna i druga strana nisu samo "simpatične" marionete za prikazivanje u medijima, dok stvarne političke odluke donosi moćna globalna vlastela IZA ZAVESE.