Ako se ovih dana pitate zašto je delegacija Srbije na čelu sa Predsednikom države i ministrom zdravlja otišla čak na Kubu, možda će vam ovaj tekst, objavljen tačno pre tri godine u Magazinu Tabloid, pojasniti šta je zaista Kuba i ko ovom zemljom upravlja. Pored toga shvatićete i odakle ovoj siromašnoj zemlji tako "moćna" medicina i famozne vakcine koje "leče rak".

Tekst je objavljen u "Magazinu Tabloid", maja 2012.

TAJNA MOĆNE KUBANSKE BIOGENETSKE INDUSTRIJE

Iako komunistička i totalitarna Kuba spada među najsiromašnije države sveta, njena biogenetska industrija je među najmoćnijima u svetu.  Da li je razlog za ovo jedna međunarodna “mala zavera” koja je dovela Fidela Kastra na vlast?

Piše: Ivona Živković

Ovih dana je jedna grupa vodećih kubanskih mikrobiologa iz državnog Instituta za molekularnu imunologiju iz Havane posetila beogradskI Institut za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“, kako bi otpočeli saradnju u proizvodnji “epohalne vakcine” nazvane  “cimvax EGF”. Ova vakcina je “epohalna” jer je tako predstavljaju skoro svi mediji u Srbiji pošto “leči” rak pluća,  u stvari sprečava njegovo širenje. Kako ona stvarno deluje na ćelijskom nivou (i zašto se ako leči podvodi pod vakcinu koje deluju profilaktički) za sada niko ne daje precizan odgovor.

Ali, ona je već je u upotrebi, kažu, u nekim zemljama latinske amerike, mada je u SAD i EU ignorišu. Ipak, srpski mediji (koji u stvari nisu srpski već pod kontrolom onoga što se naziva “međunarodna zajednica”, a to su velike privatne medijske kompanije) uveliko informišu o ovoj vakcini kao o fantastičnom otkriću, dok domaći lekari predlažu da se ona kod nas klinički prvo ispita ( naravno na domaćim pacijentima kao zamorčićima).

Istinu govoreći Kuba zaista ima izuzetno razvijene bioinženjerske centre.  Tako jedan kubanski odbegli vazduhoplovni oficir, koji je radio na Kubi i na programu razvoja biološkog i hemijskog oružija, a sada je na Floridi pod imenom Alvaro Prendes, tvrdi da se nedaleko od prelepih i turistički najposećenijih plaža Havane, gde cveta biznis sa prostitucijom ( što je jedini oblik slobodne trgovine koja nije pod državnom kontrolom), nalazi Mornarička bolnica Luis Diaz Soto. Na nju je naslonjen kompleks novoizgrađenih zgrada, oko 120 metara  dugačak i  90 metara širok, u kojem se nalaze biohemijske laboratorije. Čitav kompleks je pod kontolom kubanske vojske i ministarstva odbrane. U unutrašnjosti ovog prostora vojni biolozi eksperimentišu sa leševima dopremljenim iz bolnice, živim pacijentima kao zamorcima, ali i životinjama. I tu se  proučavaju delovanja nekih od najsmrtonsnjih bolesti današnjice kao što su: antraks, bruceloza, konjski encefalitis, denga groznica, tetanus i mnoštvo drugih bakterjskih agenasa. Prema navodima ovog oficira čak pet velikih biogenetskih centara  nalazi se širom Kube i u njima se, u stvari, radi  na razvoju biološkog oružja. I to se radi već dugi niz godina uz pomoć ruskih naučnika.

Manuel Cereijo profesor elektronike na Florida univerzitetu u Majamiju koji je ispitivao više od 300 kubanskih naučnika procenjuje da od početne investicije od 1,6 miliona USD 1980-te kubanska biogenetska industrija danas ima godišnji obrt oko 2 milijarde dolara.

Ovakav rast u biogenetskoj industriji se može porediti samo sa najrazvijenijim zemljama u EU i SAD.

U ovim centrima proizvode se i razne vakcine za komercijalne potrebe po kojima je Kuba postala poznata i kod nas.

Glavni kubanski stručnjak za ovo je Dr. Miyar Barruecos, lekar iz CIGB (Centro de Ingenieria Genética y Biotecnología).

Kuba od 1990. ima zajednički posao na izradi biološkog oružja sa Iranom, a maja 2001.  došlo je i do sastanka Fidela Kastra i Ajatolaha Hamneija.

Kuba je tako 2001. završila gradnju velikog Biotehnološkog centra u Teheranu, a Iran je baš od CIGB kupio najbolju tehnologiju za rekombinovanje proteina i za pravljenje raznih gljivica i bakterija i posebno ešerihije koli. Kupio je i čitavu skalu protokola za pročišćavanje rastvorljivih i nerastvorljivih proteina sintetizovanih i ekstrakovanih iz ovih gljivica i ešerihije koli.

Za ovu opremu Kuba je od Irana dobila oko 500 miliona američkih dolara. Teheranski novoizgrađeni centar ima preko 80 000 kvadratnih metara i radni prostor oko 65 000 kvadratnih metara.

Evo šta o opremi u pomenutim kubansko-iranskim biogenetskim centrima kaže Manuel Sereijo, profesor iz Majamija, stručnjak  za tehnologiju i inženjering.
"Oprema u ovim sentrima sadrži: bioterijum, barierne zone, bele sobe za istraživanje sa veoma osetljivim i smrtonosnim bio agensima, velike spektrometre, infracrvene i ultraljubičaste elektronske  mikroskope, gama brojače, DNK sintesizere..."

Takođe su tu završne fermentare, mašine za sušenje i mlevenje, centrifuge  i sve ono što može garantovati istraživanja na polju razvoja biološkog oružja, kao što  su sintetizovani virusni i bakterijski agensi. U ovim kubanskim postrojenjima se može stvarati antraks kao oružje (isproban verovatno u SAD 2001. slanjem pisama pojedincima u američkoj vladi).

“Nekoliko trunčica zamrznutih osušenih bakterija se drže u začepljenim epruvetama. Onda se u malim količimana hranjivog medija oni ožive. I stvorena je kultura koja dalje može sama da se razmnožava. Sa malim pipetama ova živa mešavina se izvlači iz epruvete i mala količina se prebacije u nešto veće bočice. Ove bočice se ostavljaju na toploti da se sadržaj u njima razmnoži nekoliko dana u termostatičnoj rerni. I taj proces je do te tačke jednak onome koji se koristi u pravljenju vakcina. Početna zaliha materijala tako može narasati na nekoliko milijardi mikroorganizama nakon samo 48 sati. Ali da se napravi količina mikroorganizama neohodnih za oružije treba nekoliko nedelja", kaže dr Sereijo.

Naravno, ovi sitni agensi se ne moraju razmnožavati samo u laboratoriji, već se mogu izbaciti i u prirodu, a onda se određena teritorija kontroliše modeliranjem u adekvatnim klimatskim uslovima (npr. famoznim Haarp antenama), a kao hrana se mogu ispuštati iz aviona određeni substrati. Sve se može podvesti i kao korisna akcija bacanja mamaca sa vakcinama protiv "šumskog besnila", na primer. I posejane proteinske osušene forme počinju da oživljavaju i razmnožavaju se. (Ovakvi uvozni "mamci" protiv šumskog besnila su već bacani po Srbiji i za divno čudo oni su bili "donacija" jedne strane vlade).

U ovom Centru se mogu proizvoditi i bakterijski anegsi "velikih boginja",  a ćelije tkiva potrebne za ovo se nabavljaju od životinja i ljudi. Oni se održavaju živi izvan njihovog prirodnog staništa u dopremljenim ćelijama tkiva i drže se u veoma određenoj temperaturi. Ćelije se uzimaju od bubrega zelenih majmuna ili iz pluća ljudskih embriona. (Dakle čuvajte se ubačenih i u inostranstvu  obučenih stručnjaka za vantelesnu oplodnju jer oni skupljaju oplođena jajašca kako bi u laboratoriji uzgajali embrione i sa njih skidali ćelije koje su im potrebne i ko zna šta još). Na žalost  srpska vlada je dobila i zadatak da finansira i podrži takozvane veštačke oplodnje upravo sa ciljem da se preko njih sakuplja koristan biološki matereijal za koji niko ne zna gde završava. U ovom poslu se u Srbiji najviše isticao jedan naš "u svetu priznati" i licencirani (baš za ovo) genetičar - veterinar.

SIROMAŠNI U SVEMU OSIM U BIOLOŠKOM ORUŽJU

Kuba, jedna od najsiromašnihih zemalja na svetu. Bruto drušveni proizvod im je 2011. bio samo 9.900 dolara po stanovniku i rangirani  su kao 111 država na svetu. Poređenja radi Srbija je na 106 mestu sa 10.700 USD, Slovenija na 46 mestu sa 29.100, a Lihtenštajn je na prvom sa 141.100.

Pravu sliku siromašne Kube mogu da vide samo oni koji se otisnu na put po unutrašnjosti zemlje.

S obzirom da Kuba nema u svojoj blizini neprjatelja osim SAD (koje više od 50 godina nisu u stanju da sklone sa vlasti Kastra i njegove sledbenike samo 90 milja od njihove južne obale) pitanje je logično: zašto je ovoj sirotoj zemlji potrebna tako moćna industrija biološkog oružja i zašto je važna saradnja sa Iranom, koji je takođe neprjatelj SAD (a koji s e takođe već nekoliko godina intenzivno naoružava dok "moćne" SAD to samo konstatuju i ništa ne preduzimaju osim što su u stalnoj pripravnosti).

Nije li sve ovo očiti pokazatelj , ne samo nelogične politike siromašne Kube, već i nelogične politike SAD (koja je razorila daleku Libiju, daleki Irak, ratuje u Avganistanu, bombardovala je “komunističku Miloševićevu Srbiju”, a decenijama nije u stanju da se obračuna sa komunističkom Kubom koja joj pod nosom i koja decenijama razvija  biološko oružje i izvozi ga američkim neprijateljima. Pa ko je ovde lud?

Ne pokazuje li ovo da politička karta sveta ne izgleda onako kako se prikazuje u medijima i uči u knjigama, već da se nevidljive i tajne mreže moćnih vlastelinskih porodica vešto pletu (upliću i raspliću) igrajući odlučujuću ulogu u međudržavnoj politici. I ta politika nema veze sa nacionalnim državama. I SAD i Kuba su samo nečiji feudi.

Kako se pletu tajne mreže koje rasprostire evropska aristokratija po svojim feudima i kolonijama kako bi njima nevidljivo upravljala, pokazuju i neki poznati, ali i nepoznati detalji u biografiji Fidela Kastra.  

FIDEL KASTRO JE JEZUITA I KOMUNISTA

Fidela Kastra su od malih nogu školovali, obučili i na vlast doveli jezuiti. O njihovoj ulozi i načinu rada već smo nešto otkrili. Da podsetimo, ovo je najmoćnija nevidljiva vojska u svetu koja prikriveno funkcioniše od sredine 16 veka, kada je zamenila dotadašnji otvoreni inkvizicijski teror Rimokatoličke crkve. Jezuitima upravlja porodična trgovačka oligarhija koja se krije najviše iza protestantske crkve i koja svoje bankarsko i političko sedište ima danas u Londonu. To su uglavnom potomci starih venecijanskih trgovaca. Pomoću jezuita oni su podrili čitavu katoličku crkvu, preuzeli Svetu Stolicu i tako ova stara institucija danas služi najviše njima, odnosno interesima britanske imperije.

Iako je Fidel rođen u domu bogatog uzgajivača šećerne trske i njegove kuvarice, u Brijanu na Kubi 1926-te (doduše kao vanbračno dete), njegova ideologija je bila komunistička i, navodno, posvećena borbi za bolji život najsiromašnijih slojeva društva. Obrazovan je u čak tri katoličke jezuitske škole i oni su ga podučavali sedam godina, da bi na kraju postao – komunista ateista. Sve ove škole su kontrolisali Malteški vitezovi, kao i Kolumbovi vitezovi koji su delovali u SAD najviše preko tajnog jezuitskog društva sa Jejl Univerziteta - “Lobanja I kosti”.

Cilj ovog tajnog društva  je postavljanje  njihovih članova na vodeće pozicije u obaveštajne,  vojne i savetodaavne federalne strukture SAD. Svim ovim društvima, kao i jezuitskim redom u katoličkoj crkvi se upravlja iz Londona (gde je sedište današnjeg najmoćnijeg bankarskog i trgovačkog kartela).

Kastrov učitelj iz jezuitske škole u Belenu i kasniji njegov savetnik iz revolucionarnog perioda bio je jezuitski otac Armando Ljorente. On se kasnije prisećao  mladog Kastra kao veoma samouverenog, ponosnog, ratobornog i drugačijeg od ostalih.

Fidel je tokom čitavog školovanja imao želju da se istakne u nečemu, posebno u sportu, ali i u drugim društvenim aktivnostima. Ali, najviše se istakao po tome što je osnovao  svoju družinu, koja je bila veoma nasilna, maltretirala i đake I učitelje.

Fidel Kastro, u sredini, sa svojom družinom.

I kada je otišao da studira prava u Havanu, nastavio je svoje nasilničko ponašanje. Postojale su čak i optužbe koje su ga dovodile u vezu sa ubistvom jednog sudenta iz rivalske bande, ali to nikada nije zvanično dokazano.

Erik Džon Felps autor knige “ Vatikanske ubice” otkriva da je takva Kastrova nasilnička priroda  bila verovatno odlučujuća da ga jezuitska mašinerija vidi kao idealnog kandidata za posao komunističkog revolucionara koji će na Kubi zavesti teror nad svim neistomišljenicima, a čitavu zemlju polako pretvoriti u zatvoreni koncentracioni logor.I tako su ga i oblikovali I instruirali, kao i mnoge druge “otporaše” širom sveta.

Da li su zato  Kastra čitavog života pratila razna "proročanstva", od kojih su neka od njih bila veoma tačna? Jedno od tih “proročanstava” je izneo  javno otac Arnando Ljorete kada je izjavio : “Fidel Kastro je sudbonosan čovek. Iza njega je ruka Boga. On ima svoju misliju i on će to ispuniti uprkos svim preprekama”. I Kastro je verovatno u to duboko verovao,  jer on nije bio komunista - ateista već – jezuita -deista.

O tome kako je iza ostvarivanja ovih jezuitskih “proročanstva” stajala agentura CIA i kasnije KGB (naslednik NKVD-a koji je formiran u Rusiji zarad interesa Londona), počelo je da se otkriva tek nekoliko decenija kasnije kada je Kastro apsolutno učvrstio svoju vlast na Kubi, a jezuitska prikrivena mašinerija ostavila svoje pisane tragove. S obzirom da su latinoamerikanci veoma odani katoličkoj crkvi, logično je da su za potreba ideološkog rada morali imati podršku katoličke crkve, a to su i ume crkve sprovodili jezuiti. Da su jezuiti podrivački element u hrišćanskoj katoličkoj crkvi, malo ko je znao.

Da je ovaj od malih nogu nasilan i čudovišan lik bio jezuitski tajno odnegovani monstrum, otkrio je u svojim sećanjima i argentinski novinar Alfredo Muñoz Unsaín koji je mnogo godina bio dopisnik Frans Presa iz Havane. Munoz je tako 1980-te godine imao priliku da neformalno popriča sa tadašnjim Crnim papom, Vrhovnim jezuitskim Generalom Pedrom Arupeom prilikom njegove posete Latinskoj Americi. Tada je Arupe rekao da je veoma zadovoljan poslovima koje su obavljali jezuiti u Latinskoj Americi  (glavni posao je bio prevođenje domorodaca u "katoličanstvo"), a posebno je bio zadovoljan sa mnogim jezuitskim đacima koji su kasnije stigli do istaknutih društvenih i državnih pozicija.

Aludirajući na uspeh komuniste i anthrišćanina, F. Kastra, Alfredo Unsain je ocu Pedru Arupeu tada  uputio pitanje: “Ja pretpostavljam da ipak niste ponosni baš na sve. Ne zaboravite da je Fidel Kastro bio jedan od vaših djaka”
“A zašto mislite da nismo ponosni na Fidela Kastra”?, odgovorio mu je kontrapitanjam tadašnji Crni papa.

Naravno, ovo jezuitsko zadovoljstvo komunistom i lažnim ateistom, Kastrom, proizlazilo je samo iz činjenice da su i komunizam i fašizam, cionizam, ali i ustaštvo - izmislili upravo jezuiti. Delovali su i u Rusiji i u Kini,   u Severnoj Koreji, Jugoslaviji (posebno preko ustaštva u Hrvatskoj), i naravno u pojedinim zemljama Latinske Amerike. I sve za račun Londona.

Komunizam su jezuiti isprobali i usavršavali od 1609. do 1759. na njihovih 59 komunističkih redukcija u Paragvaju. To su bila posebno uređena naselja za urođenike koje su im nametnuli jezuiti prevodeći ih u “hrišćanstvo”. Oko 60 do 70 posto populacije Paragvaja je  smanjeno od kada su u 16. veku počeli njome da upravljaju papski španski kolonisti.

UPUSTVA IZ NJUJORKA

Po pisanju Felpsa, nakon što je završio pravnu školu u Havani, Kastro je pristupio  Ortodoksnoj ili  Hrišćansko- demokratskoj partiji. To je ranije bila Rimokatolička partija. Prva hrišćansko-demokratska partija je osnovana u Italiji pod Pijem XI, 1920-tih. Pije XI je kasnije raspustio tu partiju, da bi potpuno podržao Benita Musolinija i njegove fašiste. Kastro je očito već radio za jezuite kada je pristupio Hrišćansko -demokratskoj partiji kao mladi advokat.

U vreme revolucije 1958-59 jezuiti u Latinskoj Americi su masovno postajali marksisti I lenjinisti, baš kao što su to postali pisci  Ejvro Menhetn I Malači Martin. Martin je objavio dokumenta o tome  kako su 1963. jezuiti postali fanatični komunisti levog krila, pod vodjstvom  Pedra Arupea, takođe marksiste i zaštitnika Fidela Kastra. Dakle, radilo se očito o formiranoj agenturi u okviru katoličke crkve koja je imala zadatak da ovu crkvu koristi kao oblandu, a zapravo su radili za interese satanističkog bankarskog kartela iz Londona.

Tako,  iako je Kuba bila pretežno katoličko društvo, jezuitima nije smetalo da se oni masovno upisuju u komunističku partiju pod vođstvom Kastra. Jezuiti su zapravo samo vojska i civilu koja bezpogovorno izvršava naređenja svog Generala.

Američki “Tajm Magazin” je avgusta 1960- te godine tendenciozno objavio da  85 posto kubanske populacije (od oko 6.700 000) samo nominalno potpada pod katoličku veru, a zapravo u crkvu idu uglavnom žene i deca, dok kubanska niža klasa smatra crkvu kao nešto strano. A Kastrov sin, koji je tada imao deset godina, pod uticajem majke je postao metodist.

Katolička crkva na Kubi, primetio je novinar "Tajma",  ima samo 720 sveštenika, te dolazi jedan na 8000 katoličkih “vernika”. U poređenju sa SAD gde je jedan katolički sveštenik na svakih 760 katolika. Čak 400 od ovih 720 sveštenika je rođeno u Španiji. Kastro je zvanično bio protiv katoličkih sveštenika i javno ih nazivao farisejima,  Frankovim fašistima i sl …

Sa druge strane on je čitavog života bio u dobrim odnosima sa papom, a tipična jezuitsko licemerje pokazivao je čistom zamenom teza . Tako je na primedbe da u narodu sa širenjeem komunizma stvara ateizam, on besno odgovarao da onaj ko osuđuje komunizam i revoluciju izdaje Hrista i prokleo bi svakog takvog kritičara tvrdnjom da su takvi u stanju da  Hrista ponovo razapnu na krst.

Da li je isključivo "briga za siromašne" povezala je bogatu katoličku crkvu i komunistu (deistu) i jezuitu, Kastra? Na ovoj fotografiji Rojtersa papa Benedikt deluje prilično smušeno u odnosu na jednog "velikog" revolucionara. Zašto bi uopšte papa išao na noge jednom komunisti, osim ako iza njega ne stoji jaka jezuitska organizacija?

Još jedan odbegli jezuita, Alberto Rivera, obelodanio je da je Kastro bio zakleti jezuita četvrtog stepena.

Kastro je za konačni obračun sa svojim rivalom Fulgenciom Batistom uvežbavan u Njujorku gde je primao instrukcije od tadašnjeg njujorškog arhibiošopa Francisa Kardinala Spelmana. Za vreme revolucije na Kubi Kastrov štab je bio u Hilton Hotelu u Havani. Vlasnik tog hotela je bio Malteški vitez, Baron Hilton.

Kastro u njujorškom Central parku 1959 dok se pripremao (obučavao) za kubansku revoluciju.

U Njujorku se Kastro 1959 dobro provodio, skupo oblačio i zvanično je tada imao punu podršku CIA, dok ga je sovjetski KGB napadao. Nakon uspešne revolucije, KGB je otvoreno počeo da ga podržava, a CIA javno napada. Naravno, tajno ga je CIA i dalje pomagala.

Mladi Kastro kao kicoš u kožnoj jakni i odelu očito je imao sasvim dovoljno novca za život i putovanja s obzirom da je bio bogataško vanbračno dete. Na levoj slici je Kastro u Bogoti za vreme građanskih nemira 1948, verovatno na revolucionarnoj obuci.

CIA JE TAJNO PODRŽAVALA KASTRA

Dugo godina je stvarana napeta atmosfera u čitavoj Kubi i ubacivana je američka mafija u u sve poslove (slično kao danas u Srbiji) . Mafijaški biznis je počeo da podržava Batistu.

Zato je Crni papa, Pedro Arupe, u nameri da podstakne kubansku revoluciju 1959., koristio štampu i druge medije koje je kontrolisao jezuitski Komitet za inostrane odnose (think-tank grupa) , tako da su oni naveliko pisali o mafijaškim poslovima koji se razvijaju na Kubi i čiji je zaštitnik bio predsednik Fulgencio Batista, koji je opisivan kao tiranin I diktator. (Ova shema - divide et impera, ni do danas se nije promenila, očito).

Na ovim poslovima koriščen je popularni američki TV novinar Ed Saliven (poznat i po tome što je prvi na televiziji predstavio Bitlse) a koji je bio član njujorških katoličkih Kolumbovih vitezova. Cilj je bio da se Amerikancima Kastro prikaže kao donosilac boljeg života za siromašne Kubance. Za mnoge američke komanije, Kuba je bila poslovni raj i Batista je sa mnogima odlično poslovao.

Ali, Batista nije odgovarao jezuitima, jer je poticao iz porodice koja se veoma aktivno borila za nezavisnost kube od Španije, kojoj je papa Aleksandar VI darivao čitav Novi Svet  svojom papskom bulom.
I samo “N” koje bi značilo “NEZAVISNOST” neke države od onoga što po “božijem” tj “papskom pravu” znači da pripada papi, jer papa je Sunce, I znači da sve na Zemlji mora da zavisi od Njega, za jezuite je značilo demonstraciju nepokornosti.

Ko god nije podržavao Papu kao vrhovnog poglavara i njemu plaćao poreze, morao je biti sklonjen. I svi oni veliki američki zemljoposednici i moćne robovlasničke porodice koje su  nastojale da svoje stečeno bogatstvo otuđe od uticaja rimokatilčkog poglavara smatrani su za jeretike. Svi nemački I francuski I engleski protestanti i reformisti u SAD bili su jeres.

Iza špansko-američkog rata takođe su stajali jezuiti. Cilj je bio upravo da se ekonomski oslabe ove porodice i njihov uticaj u SAD. Ali, iza čitave katoličke ujudurme odavno su stajali i duboko skriveni interesi britanske aristokratije. Igrali su preko jezuitske mreže preobučeni u velike i najveće papiste i katolike, a zapravo su tiho podrivali čitavu katoličku zajednicu i njihove poslovne interese. I u tome su im pomagali agenti na pozicijama uticajnih kardinala.

Revolucija na Kubi očito nikada ne bi uspela da iz pozadine sve nije podržavala dobro organizovana jezuitska mreža, baš kao što su to radili uz pomoć svog piona Staljina u Rusiji. I to tako što su krišom iz SAD (pomoću svojih ljudi u Pentagonu) prenosili najmoćniju tehnologiju i nuklearno oružije (koje su prethodno uneli u SAD iz nacističke Nemačke)  a onda prebacivali svojim agentima iz  KGB-a. To oružije je onda završavalo delom i na Kubi kod Kastra. Batistini sledbenici nisu imali šanse oslanjajući se na evenutalnu vojnu pomoć Amerike koja je izostala, jer su to takođe odradili jezuiti.

Upravo je CIA (pod komandom Alana Dalsa inače Malteškog viteza) krišom Kastru dala oružje i milione dolara za vreme i nakon revolucije, a kasnije je to nastavio Džon Mekkon takođe rimokatolik i Malteški vitez, koji je po Felpsu, nadgledao organizaciju ubistva Džona F. Kenedija 1963. Dals je čak javno Kastra podržao nazvavši ga “Linkolnom sa Kube” i “oslobodiocem”.

U stvari Kastro je čitavu Kubu i latinsku Ameriku perfidno oslobađao od hrišćanstva.

"Veliki" reditelj holivudskih političkih filmova za dezinformisanje masa, Oliver Stoun i Fidel Kastro, jezuitski su djaci. Stoun je zvanično budista, a pravo prezime njegovog oca je Silverstajn.

 INVAZIJA U ZALIVU SVINJA I SABOTAŽA CIA

Nakon neuspele američke invazije na Kubu u Zalivu svinja 1961. Kastro se definitivno učvrstio na vlasti. Zašto je ova invazija  izbeglih  kubanskih vojnika uz pomoć namoćnije sile sveta bila neuspešna? Da li je za to bio kriv Kenedi?

Evo, šta kaže Felps.

JFK je bio Kolumbov vitez, takođe blizak jezuitima i odani katolik (!) iz bogate i moćne irske porodice. Njegov otac Džozef Kenedi je bio jedan od najmoćnijih Malteških vitezova u službi  njujorškog arhibišopa kardinala Fransisa Spelmana. JFK junior (sin Džona i Žakline)  rođen je u jezuitskoj Džordžtaun univerzitetskoj bolnici. Očito je onda da je JFK bio još jedan njihov kandidat za predsednika koji bi zavaravao američke hrišćane. Ali, kardinal Spelman je 1960-te umesto Džozefovog sina, Džona kao predsedničkog kandidata SAD, ipak podržao Niksona.  JFK je tada  tesno pobedio sa malom razlikom (49,7 prema 49, 5 procenata).

Navodno je Spelman bio nezadovoljan Kenedijevim suprostavljanjem da se iz feredalnog budžeta daju pare parohijskim katoličkim školama i postavljanjem američkog ambasadora  u svetu episkopsku jurisdikciju Sancta Sedes (Svetu Stolicu). I to je trajno pokvarilo odnose sa Spelmana i Džozefa Kenedija. Vatikan je 2009. zato odbio da ćerka Džona Kenedija, Karolina,  bude imenovana kao američki ambasador u Sancta Sedes. Nije mogla da dobije ni mesto senatora u državi Njujork.

Nije li ovo jasan pokazatelj da su jezuiti preuzeli kontrolu nad Vatikanom? I konačno postavili svog jezuitu kao papu Franciskusa. JFK je izgleda teško izneverio jezuite.

Zvanično, invazija na Kubu je propala jer JFK nije dozvolio korišćenje američke vojske. Ali, drugi izvori kažu da je Kenedi u stvari bio potpuno saglasan sa planom da se Kastro fizički eliminiše sa vlasti, mada je nepoznato koliko je Kenedi znao o Kastru i njegovoj povezanosti sa jezuitima. Invaziju na Kubu je sabotirao jezuitski klan koji je kontrolisao Pentagon i CIA -u kako bi zaštitio svog agenta u Havani.

Ekipa iz CIA koja je sabotirala Kenedija.

Nije JFK otkazao vazdušnu podršku prilikom invazije u Zalivu svinja (čime je invazija sabotirana) već je to , prema knjizi “JFK”, pukovnika Flečera Proutija , učinio Mek Džordž Bandi, Kenedijev savetnik za Nacionalnu bezbednost i član društva "Lobanja i kosti". Bandi potiče iz moćne porodice koja je generacijama imala svoje ljude na visokim državnim položajima u bezbednosnim i drugim državnim strukturama SAD.

Bundi je to priznao 17 godina kasnije. Kenedi je bio besan i otpustio je Dalsa, tada direktora CIA, i još nekoliko najbližih saradnika.
U arhivi koja sadrži tonske snimke Kenedijevih razgovora u Beloj kući, otkriveno je da su mu upravo neki od njih savetovali da diskretno otpočne da se približava i prilagođava Kastru, kao i da prihvati da se organizuju tajni susreti obaveštajnih struktura SAD i Kube.

Ali, JFK to nije prihvatio, već je počeo da  pravi novi plan za napad na Kubu koji je trebalo da se odigra 1. decembra 1963. O tome postoje podaci u knjizi “Ultimate Sacrifice” autora  Lejmara Valdrona  i Toma Hartmana. Oni pišu da su braća Kenedi htela da likvidiraju Kastra. Džon Kenedi je ubijen devet dana pre toga, 22. novembra. 1963.

Nakon ovoga Kuba je postala jezuitski raj. Ako znamo da su jezuiti najveći deo svojih atentata obavili otrovima, i da su te otrove skupljai po čitavom svetu, nije neobično što se na Kubi nalazi ogromna plantaža zmija otrovnica i pomenuti kompleksi biohemijskih laboratorija. I za samog F. Kastra neki kažu da je obožavao  zmije i guštere. Njegovi glavni sledbenici i jezuitski djaci postali su Hugo Čavez i Ivo Morales.

Oko SAD se tako pravi alijansa neprijateljskih zemalja (koju će predvoditi Rusija, Kina, Brazil i islamske zemlje severne Afrike ). Naravno radi se o kvaziislamu koji se upravo fundamentalistički preuređuje kako bi se napravio Londonu prihvatljiv, militantni islam sa kamatarskim bankarstvom. Sa ovakvim agresivnim "islamistima" biće moguća vojna kontrola čitave Afrike, kao i velikog dela Azije. Ove udružene antiameričke sile bi trebale konačno da dotuku Ameriku kao svetsku "imperiju" (zapravo je rasparčaju i usitne) čime će nastupiti nova istorijska epoha – globalni komunizam tj. GLOBALIZAM ili Novi Svetski Poredak kojim će se upravljati iz Londona ili Jerusalima.

Da pravi Fidel Kasto možda odavno više nije živ te da je na njegovom mestu dvojnik (ruralnog porekla i uvek u nekakvoj trenerci, umesto u uniformi) može se zaključiti i analizom brojnih fotografija posebno analizom vilice i zuba. Ali, ovde se time nećemo baviti.

DOPUNJENO, 22.maja 2015.

Da su jezuiti preuzeli kontrolu nad Svetom stolicom, najbolji je dokaz njihovo priznavanje "države" Izrael, 1948. Ova država (zapravo prikrivena britanska vojna baza koju finansiraju američki poreski obveznici) ima zadatak da prvenstveno štiti interese Londona u naftnom biznisu u Severnoj Africi i Arabiji.

Jezuiti su stajali iza famoznih ustaša i čitavog ustaškog pokreta u Hrvatskoj, upravo sa namerom da kompromituju katoličku crkvu i stvore kod Srba dugoročno otpor prema katolicizmu i Zapadu uopšte. Brojni ustaški zločini ovekovečeni su i na fotografijama, kako bi se Srbima generacijama imoputirao strah od katolicizma. Iz istog razloga je pobijen i veliki broj Srba pravoslavaca u Hrvatskoj. Poznati jezuitski koljač iz Franjevačkog reda je bio izvesni Stane Kukavica. Uopšte, grozomorni zločini nad civilnim stanovništvom, karakteristika su svih etničkih sukoba u svetu u kojima se prikriveno nalaze jezuiti. Prikrivenost i podmuklost je način delovanja ovog reda (tajne vojske u civilu). Na taj način, stalnim okretanjem Srbije ka Istoku, Britanija drži Srbiju kao svoj jak remetilački faktor u svojoj politici u okviru Evrope i EU. Mržnja i podela , kao i politička napetost i nesugglasice između Srba i Hrvata se zato konstantno održavaju, iako samo slepac i debil ne vidi da se radi o istom narodu. Na žalost, politički debilizam je najmoćnije oružje kojim ova bankarska oligarhija upravlja svojim feudima po čitavom svetu.

Kada jedan bivši provincijski službenik iz Kragujevcu, kome je dodeljena uloga "demokratskog" predsednika "države" Srbije, Tomislav Nikolić, da državni orden jezuitskom djaku, Fidelu Kastru, šta možemo reći, a da ne zaplačemo.

Možemo li iz svega navedenog zaključiti i da će Srbija i sa famoznim vakcinama iz Kube (koje "leče rak") i zvanično postati, ništa drugo, do zastrašujuće mesto za vivo eksperimente i moguć težak genocid?

Pametnom dosta.