У току 2012. године, пацијенти различитих болница и клиника у Србији учествовали су у 97 клиничких студија, а 2011. године различити лекови и препарати за хуману медицину анализирани су у 93 испитивања. Највише их је било у онкологији, кардиологији и неурологији. Ово су подаци које смо добили од Александра Туцовића, пи-ара Агенције за лекове и медицинска средства (АЛИМС). Број учесника у овим испитивањима је различит и креће се од само неколико десетина код ретких болести, каква је на пример Гошеова, па до 1.000 учесника, када је реч о данас најчешћим обољењима, на пример болестима срца и крвних судова.

О клиничким испитивањима лекова, велики број грађана Србије, међутим, има негативно мишљење, вођено предрасудом да су наши пацијенти због сиромаштва, изабрани да буду нека врста заморчића, а да се на њихов рачун богате велике светске фармацеутске куће.

Ово је тек једна заблуда коју су наши лекари и научници настојали да објасне грађанима обележавајући међународни дан клиничких испитивања.

– У Србији се обави изразито мали број клиничких студија, које су у развијеним државама ствар престижа и економског развоја: што је земља развијенија њихови су лекови бољи. Када не би било клиничких истраживања, не би било ни нових лекова. Не бисмо знали која доза лека је потребна или какве су нежељене реакције – објашњава за „Политику” Маја Чонкић, председница Удружења за унапређивање клиничких испитивања у Србији (Клинис).

Она додаје да су у Србији данас у употреби многи лекови, од којих су неки и на позитивној листи, који су пре само пет година били у фази клиничких испитивања, а наше установе и пацијенти су у њима учествовали.

– То и јесте сврха учествовања у испитивању једног лека, па сходно томе Америци или европским земљама, које покрену клиничку студију, настојања су да се у испитивање укључе пацијенти из земаља за које се претпоставља да ће једног дана лек и користити. Није пракса да се испитивања обављају у некој земљи Африке, где неће бити примењивано – појашњава Маја Чонкић.

Када лекар пацијенту понуди учешће у клиничку студију, о чему болесник треба да размишља?

– Постоје врло прецизни протоколи о информисаном пристанку и о свим детаљима се пацијент подробно обавештава. Ипак, сваки човек мора да донесе одлуку да ли ће пристати да учествује у једној клиничкој студији. Нико никога не може натерати да у томе учествује. То је основно правило. Чак и када пацијент реши да уђе у клиничко истраживање, може у сваком тренутку да се предомисли и иступи из студије. Међутим, пацијент учествовањем у клиничкој студији добија нову терапију и то је оно најважније– одговара наша саговорница.

Туцовић објашњава како су клиничка испитивања једини прави пут да се дође до нових лекова, а да се при томе испоштују главни параметри ефикасност, квалитет и безбедност лека.

– Лекови у хуманој медицини испитују се у складу са етичким начелима и уз обавезну заштиту личних података пацијената. Наша агенција врши строгу контролу сваког испитивања у складу са Законом о лековима и прописима донетом за спровођење овог закона и у складу са добром клиничком праксом – каже Туцовић.

Такође, по речима нашег саговорника, при издавању дозволе за клиничка испитивања лекова и медицинских средстава врши се врло детаљна и високо стручна процена предложеног клиничког испитивања да би се обезбедила сигурност пацијената који учествују у клиничком испитивању, и створила могућност за брзу и финансијски доступну иновативну терапију.

Министарство здравља може да обустави или забрани спровођење клиничког испитивања лека и медицинског средства на основу извештаја АЛИМС-а и то после спроведене контроле клиничког испитивања.