ŠTA (NE) TREBA ZNATI O NASTANKU I LEČENJU RAKA (Drugi deo)
Priredila: Ivona Živković
Teorijski ništa nije bolje u lečenju raka nego napraviti ćeliju kancera alkalnom. Ima nekoliko načina da se to postigne. I savremena medicina to odavno zna. Samo tvrdokorni zagovornici klasične hemoterapije i zračenja to ne znaju i ne žele da znaju. Jednostavno zato što im to ne donosi novac.
HEMOTERAPIJA SA DMSO
Umesto glikoze ovde se kao mamac koristi Dimethylsulfoxide (DMSO). DMSO hemijski može da se veže za izvesne vrste otrova koji se koriste u hemoterapiji i onda DMSO (koji uvek precizno cilja samo kancerozne ćelije) odvuče otrov pravo u kanceroznu ćeliju. I ubije je. Samo nju.
Konvencionalna hemoterapija cilja na "brzorastuće ćelije, a to nisu samo ćelije raka već sve brzorastuće ćelije u organizmu (kao npr. ćelije u korenu kose ili na sluzokoži usta i creva...). Klasična hemoterapija očito ne cilja samo kancerozne ćelije. Ali...
Hemoterapija sa DMSO bi ugrozila biznis, smanjila prodaju hemikalija plus dopunskih lekova koji ublažavaju posledice hemoterapije. Period hospitalizcije bi bio kraći, dnevnice za lekare manje, profit bolnice manji... Sve to bi na globalnom tržištu smanjilo dobit za nekoliko stotina miliona dolara. Zato ovaj način lečenja mora biti alternativan. Ortodoksna medicina i dalje će morati da investira u "traženje" efikasnijih metoda u hemoterapiji.
TERPIJA INSULINOM
Još 1940. otkriveno je i da rak može biti lečen i insulinom. Insulin pomaže izvesnim hemikalijama koje se koriste u hemoterapiji da uđu u kanceroznu ćeliju. To je dovelo do otkrića Insulin Potentiation Therapy (IPT). U ranim danima primene ove terapije pacijent je morao da se dovede u insulinsku komu kako bi IPT bila efektivna. Ovo više nije slučaj, ali se IPT od strane ortodoksne medicine i dalje ignoriše.
TERAPIJA CEZIJUMOM
Tretman maligniteta pomoću cezijuma je rezultat rada najviše doktora A. Kejta Bruvera, mada on to praktično nikad nije primenio na pacijentima. Nekada je obolelima od raka davano šest grama cezijuma u prahu dnevno. I to je pokazalo rezultate. Ali molekul cezijuma u prahu je preveliki da bi ćelija kancera mogla da ga proguta. A ako cezijum ne dođe u unutrašnjost ćelije on ne može da deluje na nju.
Danas se za ovu terapiju koristi tečni jonski cezijum hlorid. Kada uđe u ćeliju raka cezijum čini da ona postane alkalna (krv koja transportuje cezijum ne postaje alkalna već samo unutrašnjost kancerozne ćelije). Cezijum ulazi u kancerozne ćelije kada to drugi sastojci ne mogu.
Tako se kanceru ograničava uzimanje glikoze i on se izgladnjuje. Kancerozne ćelije postaju slabe i bolesne. Zaustavlja se fermentacija čime se sprečeva da ćelija koristi glikozu. Neutrališe se mlečna kiselina koja je glavni uzrok ćelijskog nekontrolisanog umnožavanja.
I to je sva terapija.
Poznati terapeut u lečenju raka cezijumom je bio nemački lekar dr Hans Nijper (1928-1998). Mnogi slavni Amerikanci su išli kod njega na tretman uključujući jednog američkog predsednika.
"Tečni jonski cezijum hlorid kanceroznu ćeliju čini alkalnom i do 8.0 i više. Tako bolesnu imuni sistem je konačno likvidira. Krvni serum ostaje i dalje na normali ili približno 7.4.
Ne samo da se ovim tumor nakon nekoliko nedelja smanjuje već se prekida proces daljeg pretvaranja zdravih ćelija u kancerozne. Bol od tumora se zaustavlja 12 do 24 časa od prve terapije".
TERAPIJA SA POLY MVA SOLUCIJOM
Jedna od najinteligentnijih terapija za ubijanje kancera je terapija koja uspeva da kanceroznoj ćeliji doturi informaciju da se sama ubije. To je terapija sa jedinjenjem Poly MVA.
Normalna ljudska ćelija je aerobna (troši kiseonik) i održava normalan električni protok u ćeliji (ATP 36), vibrira i prima poruke. Tako dobija i poruku za apopotozu.
Kancerozna ćelija ima nizak nivo potrošnje kiseonika (anaerobna je) i veoma nizak protok električne energije (oko 1 ATP). Ova ćelija ne prima poruke i nije u stanju da izvrši apopotozu. Naprotiv, nekontrolisano se umnožava.
Poly MVA je jedinjenje koje se preko krvi ili digestivnim putem ubacuje u organizam i njega konzumiraju sve ćelije i normalne i kancerozne. Poly MVA je jedinstvena formula hranjivog sastojka koji sadrži mešavinu Paladijuma i alfa lipoidnih kiseline (LAPd), vitamin B1, B2 i B12, Formilmetionina, Acetil cistina i tragove Molibdena, Rodijuma i Rutenijuma.
Poly MVA formulu je izmislio doktor Meril Garnet, biohemičar i istraživač raka. On se bavio biologijom, hemijom i električnim inženjeringom. Ovako objedinjeno znanje mu je pomoglo da inženjerski reši problem kako uništiti anaerobne ćelije raka.
Kada se ova solucija ubaci u ćeliju ona menja električni potencijal povećanjem naelektrisanja DNA u ćeliji. Praktično se u DNA ubacuje jedan elektron i otvaraju se strujni putevi ka mitohondriji (ćelijskoj bateriji). Poly MVA lako prolazi kroz membranu normalne ćelije i kancerozne ćelije.
Kada Poly MVA uđe u normalnu (na slici levo)) ćeliju isporučuje električnu struju mitohondriji koja je dalje redistribuira kroz ćeliju preko postojećih električnih puteva. Kako se struja redistribuira , na zdravoj ćeliji ne nastaju nikakva oštećenja.
Kada Poly MVA uđe u kanceroznu ćeliju (u sredini) , takođe isporučuje struju mitohondriji. Ali kanceroznoj celiji nedostaju električne putanje koje su neophodne da bi dalje redistribuirala struju kao zdrava ćelija. Tako se navala električne struje, koja ne može dalje da se redistribuira, zadržava u mitohondriji i oštećuje je. To podstiče oslobađanje “citohroma c” i to je prvi korak u programiranom procesu odumiranja ćelije (apoptozi). Naime, tada se aktiviraju enzimi “caspase-3” koji pritiskaju zidove ćelijske membrane iznutra i ona puca (desno). Tako je kancerozna ćelija uništena.
Da napomenemo da se ova terapija nikada ne kombinuje sa drugim terapijama. Solucija Poly MVA prolazi i kroz moždano krvnu barijeru u slučaju tumora mozga i kroz koštanu srž kad je u pitanju akutna limfocitina leukemija. Zato se mora voditi računa o maksimalnim dozama određenih hranjivih sastojaka u toku terapije. Tada se ne smeju davati alfa lipoidne kiseline, ni multivitamini kao dodaci. Ono što se konzumira sa hranom, kažu, nije problem. I dnevni unos vitamina C se ograničava na 250 mg na dan. I tu se traži ograničenje multivitamina. C vitamin iz hrane, takođe, nije problem.
Tretman sa Poly MVA košta oko 3.600 dolara plus dnevnice lekara jer ovu terapiju mora da radi samo lekar koji ima sa njom iskustvo. Danas se vrši na "Wolfe Clinic".
HIDRAZIN SULFAT
Preparat koji se i kod nas pročuo kao efikasan u tretmanu raka je Hidrazin sulfat (Hydrazine sulphate). Preko nekih uvoznika lekova on stiže u Srbiji uglavnom iz Rusije. Uz preparat stiže i receptura za njegovo korišćenje. Ali, hidrazin sulfat se tako ne sme uzimati, jer može imati fatalne posledice.
Naime sve terapije za lečenje raka proizvode u organizmu elktro-hemijske reakcije na ćelijskom nivou i one se moraju biti pod kontrolom stručnjaka koji ima iskustvo u primeni određenog hemijskog jedinjenja.
Čitav organizam je veoma složena elektro-bio-hemijska laboratorija. I najmanja nepoželjna hemijska reakcija može pod određenim uslovima biti fatalna. Posebno, ako nismo svesni da smo je proizveli i organizam nam godinama o tome ne daje vidljive simptome. A to je upravo slučaj sa rakom.
Istina je da hidrazin sulfat zaustavlja jedan biohemijski proces koji pomaže ishrani kanceroznih ćelija, ali ovaj preparat ne leči od raka, jer ne uništava maligne ćelije, kao ni uzrok njihovog nastanka. On se koristi samo kao vrlo efikasno pomoćno sredstvo u koje usporava umnožavanje ćelija raka, tako što ih ometa u ishrani i iscrpljuje.
Kako deluje hidrazin sulfat ?
Anaerobna ćelija raka, zbog nemogućnosti da oksidiše, hrani se fermentacijom glikoze. A energija koju tako uspeva da proizvede je suviše mala i nedovoljna za ishranu. Kancerozna ćelija iz glikoze izvlači samo oko pet procenata potrebne energije, pa ostatak koji je unet sa hranom ostaje neiskorišćen. Zbog toga ćelija ostaje gladna (traži još energije) i grozničavo nastoji da se dočepa još molekula sa glikozom iz kojih će opet izvlačiti oko pet procenata potrebne energije.
Ukoliko se u organizam ne unosi šećer u velikim količinama ćelije kancera moraju da ga otimaju od zdravih ćelija. Tako se i normalne ćelije vremenom izgladnjuju i ostaju bez dovoljno energije.
Fermentacija kanceroznu ćeliju čini veoma kiselom (i zato njima ne odgovara da budu alkalne). Tokom fermentacije proizvodi se mlečna kiselina koja onda odlazi u jetru, tamo se razlaže i pretvara u glikozu. Ovu glikozu ponovo grabi gladna kancerozna ćelija i stvara se začarani krug u kome kancerozna ćelija opstaje i hrani se rasipajući energiju. Posledica ovoga je da čitav organizam vremenom slabi zbog povećane potrošnje energije koja se neracionalno troši za stvaranje energije u kanceroznoj ćeliji.
Ovaj poremećaj se u medicini naziva kaheksija i karakteriše ga mršavost i potpuna izgladnelost organizma. Ona se razlikuje od mršavosti koja nastaje namernim gladovanjem jer kod kaheksije postoji i ogroman utrošak energije, zbog abnormalnog rada ćelija, pa se više energije utroši na njeno stvaranje.
Kaheksija je hronična bolest koja stvara patološku anoreksiju. Obolelom je i pored toga što on prestaje sa unosom hrane, jer nema apetit, ishrana organizma neophodna, pa on počinje da jede sam sebe, odnosno troši sve zalihe energije koje su mu na raspolaganju.
Tako prekinuti potpuno unos šećera kod obolelih od kancera može da izazove kaheksiju. Ovaj začarani krug može da prekine hidrazin sulfat time što u jetri sprečava konverziju mlečne kiseline u glikozu. Enzim u jetri koji konvertuje mlečnu kiselinu u glikozu je phosphoenolpyruvate carboxykinase (PEPCK) i hidrazin sulfat ga blokira.
Hidrazin sulfat je 1974. na jednoj konvenciji Nacionalne zdravstvene federacije (u SAD) predstavio doktor Džozef Gold sa Sirakuza Instituta za istraživanje raka u Nujorku. On je ovaj lek i napravio upravo za lečenje kaheksije još 1960., ali se on pokazao vrlo efikasan i u tretmanu raka.
Rezultati njegove primene su bili jako dobri pa je američka Federalna agencija za hranu i lekove (FDA), koja odobrava upotrebu svih lekova, ali prevashodno štiti interse krupnog kapitala i korporativnog biznisa, odlučila da ugrozi popularnost ovog medikamenta.
Hidrazin sulfat je izgubio status leka koji je u fazi istraživanja i prestalo je svako finansiranje njegovih ispitivanja. Po rečima samog doktora Golda prestižna klinika Sloan- Ketering je namerno u testiranju napravila previd (navodno su u pitanju bile greškom izostavljene neke informacije o sporednim efektima) pa su zaključili da je lek opasan i nedelotvoran.
Pomenuti sporedni efekti nastaju kada se hidrazin sulfat kombinuje sa nekim supstancama (prvenstveno lekovima za smirenje) za koje doktor Gold tvrdi da su bile predočene uz ovaj preparat. Zanimljivo je da je čak 95 odsto pacijenata na kojima je vršeno ispitivanje u Sloan-Ketering bolnici bilo pod trankvilajzerima. I, naravno, svi su umrli.
Iako se hidrazin sulfat smatra netoksičnim lekom, uzimanje u velikim dozama stvara i propratne efekte. Oni su pozitivni, ali i negativni.
"Pozitivni sporedni efekti su vrtoglavica, dremljivost, blaga ukočenost, mučnina i moguće senzacije svraba na koži. Sve ovo pokazuje da preparat deluje, stvara se i blag osećaj euforije nekoliko nedelja nakon upotrebe".
Može se javiti i polineuritis (upala nerava) u slučaju dugotrajnog uzimanja. Dr Gold za to preporučuje vitamin B6 koji može ublažiti ove pojave.
Međutim, uzimanje hidrazin sulfata sa lekovima za smirenje (trankvilajzerima) kao i nekim supstancama koje se nalaze u hrani ili u dopunskoj ishrani može biti veoma opasno. Zato se i ovaj preparat koristi samo uz precizan protokol koji isključuje mnoge supstance.
"Hidrazin sulfat je inhibitor oksidacije monoamina tj. on sprečava enzime koji razlažu monoamine (serotonin, norepinefrin i dopamin). Ove hemikalije koristi mozak i one deluju na raspoloženje".
"Hidrazin sulfat koči metabolizam aminokisline tiramin koja se nalazi u nekim namirnicama i njeno nerazlaganje može podići krvni pritisak i pojačati lupanje srca. Zato se za vreme terapije mora izbeći uzimanje hrane koja sadrži tiramin. To je uglavnom fermentisana i ukiseljena hrana: većina sireva (izuzev mladog kravljeg sira, topljenog sira ili sveže Mozzarele) mesni narezak, hot dog, jogurt, vina, piva, vermuti, šeri, sušene kobasice, salame sa feferonima, usoljena govedina i džigerica, ukiseljena, sušena i usoljena riba, pasulj i mahunarke, sočivo, grašak, soja, hrana i pića sa kvascima, pavlaka i kultivisani mlečni proizvodi, čokolada, kafa i sve druga pića koja sadrže kofein (čajevi, kole), kikiriki, bademi, pileća i druga džigerica..." Od voća tu su banane, avokado, sušene smokve, crvene šljive, maline, bundevino seme i još neke namirnice.
Da bi se izbegao tiramin treba smanjiti unos visokoproteinske hrane i ne uzimati u vreme terapije lekove za prehladu koji se prodaju bez recepta. Hidrazin suflat se ne uzima u kombinaciji ni sa jednim drugim lekom ili dopunom u lečenju. Zbog ovih ograničenja zagovornici konvencionalne medicine su ga proglasili "veoma opasnim".
CANCELL - USPEŠENA FORMULA KOJA JE MORALA BITI ZAUSTAVLJENA
Između 1930. i 1950 Džejms V. Šeridan je napravio formulu nazvanu "Entelev" kao lek za kancer. Ova formula, pokazala se veoma uspešnom, pa je mogla ozbiljno da ugrozi veliki farmakobiznis sa hemoterapijom. Tako je FDA na sve moguće načine pokušavala da onemogući Šeridana da ovu formulu patentira kao lek za rak. Njegovih 47 godina rada i nastojanja da ovaj lek stvori i primeni u lečenju raka praktično je uništeno. I on tu nije bio ni prvi ni poslednji koji je osetio na svojoj koži za koga i kako radi američka Federalna agencija za hranu i lekove (FDA).
Nemoćan da se ovome suprotstavi on je formulu leka dao drugim saradnicima i to besplatno i oni su nastavili sa pokušajima da ga nametnu kao lek za rak, menjujući mu ime i namenu, ne bi li ga nekako registrovali i omogućili primenu u klinici kancera.
Tako je formula "Entelev" završila u dva različita proizvoda sa dva različita imena kod dve kompanije sa nazivim "Protocell" i "Cantron". Danas se ova formula naziva jednim imenom "Cancell" i prodaje se kao hranjivi vitaminsko mineralni dodatak. U stvari to je ista formula koju je izmislio Šeridan.
FDA i dalje pokušava da alternativne lekove za rak suzbije nametanjem svih mogućih administrativnih začkoljica, pa i zabranom proizvođačima da svoje proizvode reklamiraju kao lek za rak. Zato se većina ovih alternativnih formula prodaje kao dodatak ishrani, a popularni medicinski magazini pod finansijskom kapom farmakobiznisa donose sve više tekstova o tome da prekomerno uzimanje vitamina kao dodataka u ishrani može biti opasno. Cilj je zapravo da se suzbije prodaja ovakvih formula koja, između ostalog, mogu da leče i rak.
O tome kako deluje Cancell na rak može se pročitati samo na sajtovima na Internetu koji nemaju nikakve veze sa proizvođačem leka i bave se pitanjima ishrane, kao na primer cancertutor.com, koji daje veliki broj podataka o alternativnom lečenju raka.
Cancell tako sadrži hranjivu formulu sa vitaminima, mineralima i adekvatno pomešanim organskim jedinjenjima (čitava formula je tajna).
Od minerala tu su tragovi minerala, B vitamini, inositol, bakar, natrijum, kalijum, prilagođena mešavina katehola (iz pirokatehola) i sledeći sastojci: hidroksikvinoni, tetrahidroksikvinoni, rodizonska kiselina, krokonična kislina, trikvinol, leukonična kiselina...
Sastojci u Cancell-u omogućavaju svojim bioelektričnim svojstvima (ne biohemijskim) dejstvo na kanceroznu ćeliju antikosidantnim delovanjem. Sastojci u Cancell-u proizvode veoma osetljive hemijske i električne reakcije, pa i najmanje odstupanje od protokola može ga učiniti beskorisnim.
Kako deluje Cancell?
Šeridanova formula ima komponente koje kombinovano deluju sinergijski i tako smanjuju energetski napon (ATP) u svim ćelijama organizma. U slučaju maligne ćelije koja već ima izuzetno nizak napon, Šeridanove supstance ga još više smanjuju što ćeliju dovodi do potpune malaksalosti i konačno njenog cepanja. Delovi ovako mrtve ćelije su nazvani "lysing" (lizing). Na zdrave ćelije ovo smanjenje napona ne deluje fatalno.
Tretman Cancell-om se preporučuje u lečenju tumora mozga, jer on prolazi kroz krvno-moždanu barijeru. Protokolom uz ovaj lek se tačno određuje i šta se ne sme jesti u vreme terapije, kako se ne bi stvorilo neželjeno hemijsko sjedinjavanje koje bi moglo biti fatalno. Takođe, uz ovu terapiju se ne preporučuje ni jedna druga terapija.
Zbog rasipanja ostataka mrtvih kanceroznih ćelija "lizinga" ova terapija nije pogodna za obolele od raka pluća, jer oni mogu da izazovu zakrečenje. Rak pluća se tretira drugim terapijama, od kojih je najpreporučljivija Budvig dijeta.
Prisustvo žive u telu ometa dejstvo Cancell-a. Mnogi oboleli od raka imaju visok nivo žive u organizmu. Ovo može biti uzrokovano zubnim amalgamom, polucijom, jedenjem previše ribe i drugim razlozima. U tom slučaju pacijenti sa tretmanom Cancell-om treba da uzimaju pet grama hlorele (vrsta algi) dnevno kako bi se molekuli žive pomoću molekula iz algi "uklještili".
TERAPIJA JONIZOVANOM VODOM
Jonizovana voda se za sada najviše koristi u Aziji. Jonizovana voda praktično postaje naelektrisana, što joj omogućava da provodi električnu struju. Na taj način ona učestvuje u biohemijskim reakcijama u ćeliji. Pomoću elektriciteta u ćeliju se mogu uvesti razni molekuli iz solucije u ćeliju, i na isti način se izbaciti iz nje.
 |
Pristalice terapije vodom tako razlikuju "živu vodu" , izvorsku koja provodi električnu energiju i "mrtvu" koju pijemo iz flaša i vodovoda. Šta se događa u organizmu koji se konstantno napaja "mrtvom" vodom? Da li se on uopšte energetski napaja? Da li je sam život nastao u slanoj električnoj vodi koju je dotakla jaka kosmička munja? Ili u mrtvoj kakvu danas koristimo? O tome kako muzika (posebno rock 'n' roll) "oživljava" ovu vodu u našem telu videćemo u posebnom tekstu |
Ali, alopatska medicina se ne bavi poreklom života, zar ne? Važno je umiriti trenutne simptome. Makar prividno. I to naplatiti.
Jonizovana voda je veoma alkalna ima visok potencijal u redukciji oksidacije, što znači da deluje negativno. Molekuli vode u telu ne plivaju slobodno, već su koncentrisani u grupe (klastere). Ovi klasteri kod obične vode sastoje se u proseku od oko 12 molekula. Pošto je ova veza prevelika , voda ne dopire do svih delova u organizmu. Pravljenjem ovih veza sa duplo manje molekula, omogućava im se da oni prodru i tamo gde obična voda ne bi uspela.
Jonizovana voda ima u proseku duplo manji grupu molekula, pa se njeno pravljenje naziva "vlaženjem vode". Jonizovana voda deluje na rak na tri načina: kao antioksidant neutrališe slobodne radikale (reaktivne vrste kiseonika) i tako ih čini slobodnim molekulima kiseonika koji su onda na raspolaganju ćelijama kancera. Kancerozne ćelije ne podnose kiseonik i kad se njegov molekul (sa hidroksil jonima) nađe u njima on im isporučuje elektron više i čini ih alkalnim.
Za razliku od hidrogen peroksida koji dodaje telu molekul kisonika više (koji ne postoje u organizmu) jonizovana voda oslobađa molekule koji su već u telu.
Pijenje vode koja ima visok alkalni pH, zbog njenog svojstva da "raskiseli" sredinu može biti pomoć u prevenciji kancera. U Aziji se alkalna voda redovno daje pacijentima i smatra se regularnim delom mnogih terapija u lečenju kancera.
Jonizovana voda sa manjim grupama molekula pomoću električne energije tako uklanja mnoštvo toksičnih otpadnih produkata iz tela odnosno ćelija.
Mnoge su prednosti pijenja jonizovane vode i mnogo toga nema veze sa rakom. Ovo je čak postala i moda. Jonizovana voda sprečava širenje kancera i ubija kancerozne ćelije direktno ili indirektno.
Drugi antioksidanti koji se kombinuju sa jonizovanom vodom su vitamini C i E, minerali cink i selenijum i prirodne supstance likopen (lycopene) kuenzim Q10, N- Acetil Cistim, i minerali, mangan, bakar i cink (bakar cink u odnosu 1: 15).
NATURA SANAT, NON MEDICUS!
SPREČAVANJE METASTAZE
Ukoliko se kancer lokalizuje imuni sistem organizma može da se izbori sa njim. Ali, kada se kancerozni proces raširi onda je ta borba izuzetno teška.
"Kancerozne ćelije proizvode i luče milione molekula enzima koji kao makaze seku kolagensku matricu, vezivno tkivo koje okružuje ćeliju. Kancerozne ćelije iz jetre koriste ove enzime da prave male rupe u zidovima krvnih sudova i tako ulaze u krvotok. Tako se kancerozne ćelije transportuju do drugih organa, kao na primer do pluća i tu se nastene, razmnožavaju se bez kontrole i stvaraju novi tumor", opisuju ovaj proces dr Aleksandra Nijdvicki iz "Rath Foundation".
"Funkcija vezivnog tkiva ne samo da vrši mehaničku potporu za druga tkiva već predstavlja jednu aveniju za komunikaciju i transport između različitih tkiva. Glavni tipovi ćelija uključeni u imunološku odbranu su nađeni u vezivnom tkivu".
Ćelijska solucija doktora Matijasa Rata je napravljena da zaustavi širenje kancera (metastazu) tako što zaustavlja razaranja kolagenske matrice (vezivnog tkiva) od enzima koje luče kancerozne ćelije. Solucija doktora Rata se sastoji od dve amino kisline, L-Lysine i L-Proline, plus vitamin C jedna supstanca iz zelenog čaja, polyphenol catechin poznat kao epigallocatechin gallate (EGCG). Ova solucija se koristi kao dopuna u bilo kom tretmanu za rak (alternativnom).
Doktor Rat je radio sa Lajnusom Paulingom (dvostrukim nobelovcem) na programu prevencije srčanih oboljenja pomoću vitamina C. Tri ključna elementa u ovom preventivnom programu su isti oni koji se koriste i u soluciji za rak (osim EGCG). I doktor Matijas Rat se, naravno, našao na tapetu farmakobiznisa koji na svaki način nastoji da njegovu formulu i njega samog diskredituje. Protiv njega su povedeni i sudski sporovi. O ćelijskoj medicini i Fondaciji doktora Ratha na srpskom jeziku sve podatke možete naći ovde.
Ipak, glavna borba sa ovom opakom bolešću nije stvar medicine, već politike.