5. Susreti Pravosuđa

Čanj 2006.

Poštovane kolege, vi ste neposredni organizatori ekipe vašeg okruga - Grada, za učešće članstva ovog Sindikata na  susretima pravosuđa koji se održavaju u Čanju  OBRASCI (ZIP) PRIJAVA (PDF)  .opširnije

Susreti ARHIVA

 WebMaster

ATRIUM GROUP

DUPLO NIŠTA

Uprkos nameri da ignorišemo izjave ministra pravde, ne možemo a da ne osporimo njegove hvalospeve o Elektronskoj bazi pravnih propisa izgovorene na konferenciji za štampu prošle nedelje.

Naime, za ovaj projekat utrošeno je 1.000.678 evra, od čega oprema i licence nisu plaćeni iz budžeta projekta, već su finansirani posebnim sredstvima EAR u iznosu od 140.000 evra. Za ostale troškove utrošeno je 54.798, kao i 945.880 evra za naknadu pružanja usluga eksperata angažovanih na projektu. Ovaj projekat navodno je zaživeo 1. juna 2006. godine i od tada se na njemu skuplja prašina, imajući u vidu činjenicu da baza ionako nije bila ažurna sa tim datumom. Za ukupan iznos projekta u bazu je ukucano 1.250 zakona i oko 70 odluka sudske prakse. Prostom podelom došli smo do zaključka da je bilo jeftinije usvojiti nove zakone u Narodnoj skupštini.

Pored prethodno navedenog, glavno zapažanje ovog Sindikata jeste da je Elektronska baza pravnih propisa skoro neupotrebljiva jer sadrži sve prečišćene zakonske tekstove, tako da se opravdano postavlja pitanje kako je moguće da su Ministarstvo pravde, kao i Vrhovni sud Srbije, stali iza prečišćenih zakonskih tekstova, iako bi morali da znaju da samo zakonodavac ima pravo da izdaje prečišćene zakonske tekstove. Ovo posebno zbog toga što bi korišćenjem ove baze pravnih propisa u pravosudju moglo da dodje do pogrešne primene zakona, s obzirom na to da se mora voditi računa o tome da se primenjuje uvek blaži zakon za učinioce. U prevodu, sudije i tužioci moraju da imaju, pre svega, osnovni tekst zakona a nakon toga izmene i dopune koje su usledile. U vezi sa tim, postavlja se pitanje ko je pravni ekspert u Ministarstvu pravde Srbije i da li je to ministar lično koji će stavljati potpise ispod prečišćenih zakonskih tekstova u budućnosti, s obzirom na to da baza mora da prati usvajanje i donošenje novih propisa?

Bilo kako bilo, odajemo priznanje Ministarstvu pravde Srbije, kao nosiocu projekta, za utrošenih milion evra za duplo ništa, jer se u pravosudju, kao i drugim državnim organima, i dalje koriste komercijalne baze privatnih preduzetnika. Pored ovoga, zahvaljujemo se Evropskoj komisiji koja je preko Evropske agencije za rekonstrukciju uložila 30 miliona evra donacija za jačanje pravosudnog sistema, bez obzira na to što je stanje u pravosudju očajno a reforme teške ovih 30 miliona evra nevidljive.

Predsednica

Slavica Živanović

Predstavljen projekat “Elektronska baza propisa i sudske prakse”

Beograd, 6. septembar 2006. godine - Ministar pravde u Vladi Republike Srbije Zoran Stojković najavio je danas da će sudovima u Srbiji biti dostupna elektronska baza propisa i sudske prakse u kojoj će se nalaziti svi relevantni propisi, sudske odluke i međunarodni akti.

Stojković je na konferenciji za novinare, na kojoj je predstavljen projekat "Elektronska baza propisa i sudske prakse", rekao da će pristup bazi podataka preko kompjuterske mreže omogućiti efikasniji rad pravosudnih organa i ujednačavanje sudske prakse.
On je, uz napomenu da je projekat urađen po evropskim standardima, naveo da su kompjuteri u pravosudnim organima u većim centrima u Srbiji već povezani u mrežu, a da će manjim centrima uskoro biti poslati kompakt-diskovi sa bazom podataka.
"Elektronska baza propisa i sudske prakse" u budućnosti će biti dostupna i advokatima i građanima putem interneta, naveo je Stojković i precizirao da je Ministarstvo pravde zaduženo za ažuriranje baze podataka zakonskih propisa, Vrhovni sud Srbije za sudsku praksu, a Uprava za zajedničke poslove za ostale propise.
Šef Delegacije Evropske komisije u Srbiji Žozep Ljoveras istakao je da je efikasno pravosuđe veoma važno za strane investitore i sve one koji se bave privredom u Srbiji.
On je ukazao na to da sve zemlje kandidati za ulazak u EU moraju da ispune kriterijume dogovorene u Kopenhagenu o funkcionisanju demokratije, vladavine prava, zaštite ljudskih prava, funkcionisanju tržišne ekonomije, institucija i organizacija koje mogu da primene evropske zakone i propise.
Ljoveras je najavio da će Evropska komisija 24. oktobra objaviti godišnji izveštaj o napretku zemalja jugoistočne Evrope koje su predkandidati za članstvo u Evropskoj uniji u ovim kriterijumima.
Šef Evropske agencije za rekonstrukciju u Srbiji Danijel Đuglaris napomenuo je da je ova agencija u pomenuti projekat, koji je realizovan u saradnji sa Ministarstvom pravde Vlade Srbije, uložila 1,1 milion evra.
Njegova primena značajno će doprineti reformi i modernizaciji pravosuđa u Srbiji, ocenio je on i podsetio na to da je za funkcionisanje pravosudnog sistema iz budžeta ranije izdvajano godišnje od 350 do 500 hiljada evra, a sada se očekuje da će ovi troškovi iznositi između 10 i 20 hiljada evra.
Đuglaris je naveo podatak da je od oktobra 2000. godine EU u različite projekte reformisanja i poboljšanja pravosuđa u Srbiji uložila ukupno 30 miliona evra.

Ministarstvo pravde Srbije – Zoranu Stojkoviću

Vrhovni sud Srbije – Vidi Petrović Škero

B e o g r a d

                Poštovani, iako smo vam mi u aprilu 2004. godine ukazali na mogućnost kako da uštedite državni novac, vi ste ipak doneli odluku o obrazovanju jedinstvene pravne baze podataka, kao dela pravosudnog sistema, sačinili projekat, podneli ga Evropskoj agenciji za rekonstrukciju, na osnovu čega je pomenuta agencija odobrila donaciju i potpisali sporazum o saradnji novembra 2004. godine. Baza je trebalo da počne sa radom 1. januara 2006. godine.

                Imajući u vidu činjenicu da nismo zadovoljni izveštajem o pomenutoj donaciji, odnosno da nisu tačni navodi tog izveštaja, na osnovu čl. 2. i 15. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, zahtevamo da nam dostavite odgovore na neka pitanja. Naime, kako bi otklonili sumnju i detaljnije se uključili u obrazovanje baze, s obzirom da je ciljna grupa pravosuđe, ne želimo da nam se dogodi situacija kao što je to sa opisom radnih mesta koja nam određuju dovedeni savetnici u Ministarstvu pravde. Opravdano pitamo kako je utrošeno sada već više od milion evra, pa u vezi sa tim želimo da znamo:

                1. Kada je raspisan tender za kontaktora i ko je izabran?

                2. Da li su u Ministarstvu pravde otvorena tri nova radna mesta za zamenika urednika Pravne baze, pomoćnika urednika i IT koordinatora? Ko je glavni urednik?

                3. Zašto je Ministarstvo pravde obrazovalo organizacioni tim i da li je taj tim ispunio svoju svrhu, odnosno opravdano naplaćivao novac za ovih godinu i po dana?

                4. Zašto i posle godinu i po dana  ne možemo ni preko jednog pretraživača da pronađemo adresu, to jest sajt ove baze, odnosno relevantne podatke vezane za nju i da li ona predstavlja državnu, službenu ili vojnu tajnu?

                5. Da li i koliko trenutno baza sadrži pravnih propisa?

                6. Ko iz pravosuđa vrši odabir i selekciju propisa, odnosno brine o sadržini pravne baze, s obzirom da se ista formira radi omogućavanja efikasne i ujednačene primene prava od strane pravosudnih organa?

                7. Koliko je daktilografa angažovano na unosu podataka, ko su oni i koji su kriterijumi bili za njihov izbor?

                8. Kako i na koji način dolazite do propisa, koji su izvori, odnosno da li će tekstovi biti prečišćeni ili ne?

                9. Ko je zadužen za sudsku praksu i da li će se plaćati, jer iz iskustva znamo da sudije svoje sentence prodaju privatnim firmama kao što su Intermex, Ingpro, Paragraf...?

                10. Da li će baza biti dnevno ažurna i kada pravosuđe može da očekuje početak rada ove baze?

                11. Koja je firma angažovana za izradu softverskih alata za bazu, da li su prikupljane ponude, kao i koji su bili uslovi za podnošenje ponuda, a koja će firma isporučivati hardversku opremu, shodno projektu, i da li je i za to raspisan tender?

                12. Da li posedujete zapisnik o otvaranju ponuda u vezi sa prethodnim pitanjem?

                13. U stvari, na šta je utrošena velika suma novca, s obzirom da pravna baza još nije profunkcionisala, pa ste tražili i dodatna sredstva zbog produžetka projekta?

                U cilju daljeg građenja odnosa poverenja, jačanja saradnje i otklanjanja naših sumnji, molimo vas da nam u što kraćem roku dostavite odgovore na prethodno postavljena pitanja. Ukoliko nam ne dostavite odgovore, bićemo prinuđeni da potražimo pomoć prvo od Evropske agencije za rekonstrukciju, a nakon toga od drugih nadležnih organa.

                Srdačno vas pozdravljamo.

U Beogradu, 21. mart 2006. godine

 Predsednik

Slavica Živanović

SINDIKAT PRAVOSUĐA SRBIJE

Beograd, 5. april 2004. godine

Ministarstvo pravde Republike Srbije

Za gospodina ministra ZORANA STOJKOVIĆA

B e o g r a d

Poštovani ministre,

pišemo Vam u skladu sa dogovorom i zato što Vam verujemo. Očekujemo da ćete ovo pismo pročitati do kraja, kao i da ćete nešto preduzeti u vezi sa njegovom sadržinom. S obzirom da ova zemlja boluje od hroničnog nedostatka novca, što smo zajedno zaključili, evo načina da se uštedi.

Naime, s obzirom da ne znate želimo da Vas upoznamo da u Upravi za zajedničke poslove republičkih organa, čije se sedište nalazi gde i Vaše ministarstvo, postoji baza pravnih propisa (skraćeno BPP) – DRŽAVNA, BESPLATNA i DNEVNO AŽURNA! Dostupna je svim republičkim organima, kako onima koji se nalaze u Vašoj zgradi, tako i Vladi, Skupštini, kao i ostalim državnim organima. Ali, iako imamo besplatnu bazu mnogi, pored toga što su pretplaćeni na štampane propise, kao što su »Službeni glasnik« i »Službeni list«, istovremeno kupuju i kompjuterske programe od Intermexa i Ingproa. Godišnja pretplata prethodno pomenutih štampanih  propisa košta oko 500 evra a jedan kompjuterski program oko 1.000 evra. Navodim kao primer Palatu pravde koja je sigurno pretplaćena na najmanje deset štampanih - što znači 5.000 evra i toliko ima i kompjuterskih - što znači 10.000 evra. Evo 15.000 evra samo u jednoj zgradi. MALO LI JE ??? Ovo je simboličan broj, znamo sigurno da je više pretplata.

Preračunajte koliko ima ministarstava (17x1.500), 1 Biro za komunikacije i agencija (1+9x1.500), pokrajinskih sekretarijata (16x1.500) direkcije za robne rezerve RS i Vojvodine (2x1.500) itd. Prostom računicom ovde je 675.000 evra na godišnjem nivou. Razne državne savete, fondove i komisije nećemo da pominjemo. Uzalud potrošeni »evrići« ali državni. U prevodu državno i ničije!

Još jedan primer ćemo Vam predočiti. Mladi pomoćnik potpredsednika Vlade Srbije, kojeg neću imenovati, posle pet dana na toj funkciji ponaša se kao zavisnik, odnosno mnogo je nestrpljiv – odmah i sad. Nije mogao da odvoji malo vremena i nauči da koristi gorepomenutu besplatnu bazu već je naručio tri kompjuterska Intermexova Indok programa. Lakše je bilo potrošiti 3.000 evra državnih para, nego uključiti mozak 15 minuta!

Imate mogućnost da uštedite državni novac i usmerite ga u druge svrhe, kao i da pomenutu bazu komercijalizujete da država zaradi.

Sledi opis baze zbog koje Vam oduzimam dragoceno vreme:

Organizacija podataka je superiorna jer je dobro struktuirana, pa ističem samo tri-četiri jake komparativne prednosti, između ostalih:

- dosledan unos pravnih osnova propisa, koji omogućava pretrazivanje po pravnim osnovama donetih podzakonskih akata,

- kompletan lanac modifikacija (kao što su izmene, izmene i dopune, prestanak važenja) propisa u celom životnom ciklusu propisa (nastanak propisa, modifikacije, ukidanje, novi propis koji ukida svog prethodnika),

- presek statusa pravnih propisa proizvoljnog dana,

- pretraživanje po svim odrednicama pravnih propisa,

- napredan sistem pretraživanja kojim je moguće sužavanje upita,

- linkovi na sve propise koji su u nekom odnosu sa traženim propisom (prošle i "buduće" modifikacije, pravni osnovi)

- kao jedna od nekoliko atraktivnih mogućnosti, korisnički lagan rad sledeći linkove (na glasila, na izdanja glasila, na propise),

i najvažnije, apsolutno validni podaci za, na današnji dan, 65.068 propisa, od čega su skenirana 34.234  propisa, a to su svi propisi koji su bili važeći 1991. godine (kada je počeo rad na prvim verzijama baze podataka), svi temeljni propisi (kao što su, na primer Ustav), svi propisi koji su korisnicima baze podataka bili potrebni, bez obzira na status (a i takvih je značajan broj), svi koji su od tada objavljeni, sa tendencijom da se početna godina (1991) pomera unazad (sada je to 1989. koliko mi se čini ?).

Baza pravnih podataka se permanentno nadgrađuje i HTML sadržajima kao nosiocu tekstova propisa, za sada samo srpskih, koje je usvojila Skupština (zakoni, odluke Skupštine, rezolucije, Ustav, poslovnici o radu Skupštine i RIK - sve od 1991. godine do danas (477 pravnih propisa u 144 izdanja)). Planira se da se obezbede i drugi propisi i u HTML formatu.

Odeljenje biblioteke Uprave za zajedničke poslove stručno obrađuje pravne propise, ažurira bazu podataka i skenira službena glasila svakodnevno 14 godina, pri čemu, takodje, i uslužuje korisnike dajući im informacije i podatke iz baze podataka obezbeđujuci im maksimalnu brzinu dobijanja potrebnih skeniranih pravnih propisa. Takodje, drži korisničke kurseve za samostalno korišćenje baze podataka.

ERC Uprave za zajedničke poslove obezbeđuje računarsku i mrežnu infrastrukturu potrebnu za održavanja i korišćenje baze podataka o pravnim propisima.

Adresa bpp sajta na intranetu republičkih organa je:
http://bpp.uzzpro.sr.gov.yu/  

Ako želite da proverite sve prethodno navedeno, može se organizovati korisnička prezentacija u Vašem ministarstvu, kao i ostalim republičkim organima, sa svim objašnjenjima, može se razgovarati i o eventualnim specifičnim potrebama, kao i planovima za dalje nadgradnje programskog sistema i upotpunjavanje sadržaja i sl.

U očekivanju da na sadržaj ovog pisma nećete baciti samo letimičan pogled, srdačno Vas pozdravljamo.

 Slavica Živanović

Slađana Milošević