Tekst je objavljen u dvomesečniku "Magazin-Tabloid, maja, 2012. i dopunjen za sajt aprila 2015.

TVITERAŠI, FEJSBUČARI I GUGLERI U SPECIJALNOJ MISIJI

                               
Da li bi ste koristili Fejsbuk, ako bi se umesto “društvena mreža” zvao "špijunska mreža za praćenje vaše privatnosti”?

Ovo je logo PRIVATNE KOMPANIJE sa nazivom Facebook.

Piše: Ivona Živković

Mnogi “fejsbučari”, “tviteraši” i “gugleri” toliko su postali ovisnici od korišćenja Interneta da time, ne samo što pospešuju prodaju IT tehnologije (glavnog izvoznog artikla dugo posrnule američke ekonomije) već su postali svojevrsna alatka za sprovođenje perfidnih psiholoških operacija.

Sa ovim Internet ovisnicima može se porediti samo "rok end rol" i feministička revolucija koja je donela globalno “zbližavanje” lakovernih mladih ljudi u vidu njihovog uniformnog psihološkog modeliranja za potrebe globalne trgovačke oligarhije.

Ne zaboravimo da je krajnji cilj vladara iz senke jedinstveno svetsko tržište - bez ikakvih granica i prepreka. Da bi se na tom tržištu nešto prodavalo, konzumenti moraju biti uvereni da im je potrbno baš ono što trgovcima donosi dobit. Tako se danas u oblasti telekomunikacija prodaje i običan vazduh kroz koji prolaze energetski paketići iz bežičnog transfera do svakog mobilnog uređaja (telefona ili servera).

Da bi se ljudi širom sveta ubedili da je baš njihova međusobna komunikacija  stvar koja im je neophodna kako bi osmislili svoj život, ubačena im je kao opijum fantastična zabava - društvene Internet mreže. Da njih nema, većina  ne bi ni znala šta će im komjuter, a pisma bi i dalje slali poštom u koverti. Nekada su se ljudi družili sa prijateljima, familijom i komšijama, išli na šetalište (štraftu) i igranke kako bi još nekoga upoznali, a danas to više nije u modi. Sada su u modi virtuelni "prijatelji" sa Internet "društvenih mreža".

Društvene Internet mreže su tako osmišljene kao način za sticanje prijatelja širom sveta. Čitav svet je preko ovih "mreža" virtuelna "štrafta". Beograd, Njujork, London, Pariz... Treba samo da se prijavite na najpoznatiju od njih – Facebook. Tu postavite svoje ime, fotose i svetska poznanstva su tu.  

Fantastično, zar ne? Za ovu izmišljotinu i popularisanje ove zabave tu je našao mesto i jedan neobičan lik - Mark Cukerberg (Zakerberg) , zvanično osnivač i tvorac Facebook-a.

OSNIVAČ FEJSA JE KAO LIK IZ HOLIVUDSKOG FILMA

Gotovo holivudska priča o njegovom životu kaže da je on još kao klinac voleo da se bavi igricama na kompjuteru, neke je sam pravio, a onda je nakon završene srednje škole (gde je učio psihologiju) otišao na Harvard univerzitet.

Mark Cukerberg ima veoma specifičan imidž: iako je milijarder on najviše voli gumene papuče i jeftine otrcane farmerke.

Da li bi ste se i vi tako oblačili da imate toliki novac? Da li bi ste se tako nonšalantno ponašali da ste neko izuzetno sposoban da vodi biznis od nekoliko destina milijardi dolara? Da li bi ste se uopšte slikali za medije u gaćama? Da li znate još nekog bogataša koji radije sedi na podu nego u fotelji i nosi gumene papuče? Ali, imidž (slika o nekome) i realnost su očito dve različite stvari. Za Facebook je upravo imidž bio najvažnija mrežna komponenta koju je trebalo oblikovati i prodati.

Na Harvardu za vreme studija je Mark smislio sofverski telefonski imenik sa slikama svojih kolega i nazvao ga Facebook. I sve bi ostalo na tome (jer i drugi studenti su imali iste takve imenike) da se neko iz jevrejskog biznisa sa velikim parama nije “slučajno” pojavio i investirao baš u ovaj komjuterski telefonski imenik 500 miliona dolara.

O tome koliko fantastičnih tehnoloških inovacija nikada ne dobije ni dolara i koliko talentovanih ljudi propadne nikad ne našavši finansijera za svoje inovacije, dramske tekstove, scenarije, softvere i sl. mnogima je dobro poznato. Samo im nije poznato da to uopšte nije slučajno.

Ali Cukeberg, momak koji je tada imao samo 21 godinu, imao je ludu sreću. Osim sreće možda ga je poslužila i činjenica da je i on navodno poreklom iz neke jevrejske porodice (a poznato je da su oni u svemu "izuzetni”, u šta mnogi i veruju). Naravno ne treba zanemariti ni to što je Mark odmah na Harvardu  pristupio i  tajnom društvu koje vrbuje “talentovane” posebno jevrejske studente spremne na globalistički društveni rad , “Alfa Epsilon pi”.

Zadatak svakog tajnog društva je da njegovi članovi nauče da čuvaju tajne i da svom društvu služe bezrezervno i bezpogovorno. Kao da su ih jezuiti instruirali. U stvari možete se kladiti da jesu, ali to ne možete i dokazati.

Dakle, ako je lik u gumenim papučama, Mark Cukeberg, određen da bude zaštitni znak i promoter onoga to će postati najveća svetska društvena Internet mreža za mlade – Facebook, onda će on tu ulogu odigrati po svim konspirativnim pravilima koje naloži tajno društvo “Alfa Epsilon pi”.

I tako je mit o malom "vunderkindu" sa Harvarda, koji je navodno osmislio jednu od danas najmoćnijih i najuticajnijih kompanija u svetu i zaradio preko noći milijarde dolara,  počeo da se oblikuje i distribuira preko najuticajnijih globalnih medija. Samo kao imidž, naravno. Znate već ko zaista drži pod svojom kontrolom sve te medije.

Mark Cukerberg sada drži predavanja i konferencije za štampu (ima mnogo vremena za to) i objašnjava mladim ljudima širom sveta zašto je važno biti korisnik njegove "društvene mreže". I to radi veoma prostim tinejdžerskim rečnikom. U stvarni intelektualni potencijal Cukerberga, međutim, nećete moći baš da se uverite direktno, jer on ne razgovara sa svakim i ne daje intervjue baš svakom već samo odabranim urednicima i medijskim veličinama poput Opre Vinfri, na primer. A tu se zna tačno šta su pitanja i kakvi će biti odgovori. Sve je unapred režirano. O njemu uglavnom govore drugi.

U stvari sve njegove rečenice su kratke, "plitke", uopštene i vešto montirane. Montaža je kada od kratkih isečaka napravite celinu. Dakle, smisao montiranoj celini daju montažer i reditelj.

Pogledajte pažljivo ovaj njegov intervju. Ili ovaj "dokumentarac" o NJEMU.

O Cukerbergu je na taj način i isključivo na taj način snimljeno nekoliko televizijskih filmova. Tako je u mit o Cukerbergu uključen i taj podatak da on "nerado daje intervjue", već to što ima da saopšti piše na svom Fejs profilu. Da li baš on lično piše i smišlja to što piše, niko ne može da zna. Važno ej da mi u mit o Cukerbergu verujemo.

Da bio bio prijemčiv za mlade on je osoba prosečno neupadljivog lika, omanji rastom, i obično je obučen u jeftinu majčicu ili duks. Često se slika u gaćama. Poslovno odelo i arogancija nisu poželjni agitatoru okrenutom veoma mladim ljudima, iako bi nekome ko sada ima 28 godina (30 godina prim.) i tako se munjevito okitio milijardama dolara i ogromnim uticajem, bili prijemčiviji.

Skromnost i populističke parole čoveka koji ima privatnu kompaniju vrednu 35 milijardi dolara glavna su odlika "predavanja" ovog "vunderkinda". Naravno, ko zaista sedi na njegovim "predavanjima" nije poznato.

Ali, Cukerberga novac ne zanima i on svoj Fejsbuk vidi kao svoju "bebu".

Zato je, navodno,  on ležerno odbio 2005. godine ponudu MTV networks-a da kupe Fejsbuk  za 75 miliona dolara (danas vredi 35 milijardi).

Microsoft je ponudio mnogo više, ali opet ništa. Yahoo je čak išao do miliardu dolara u ponudi, ali ništa.  Umesto svih tih finansijskih ponuda, Mark se na svom Fejs profilu bavio svojim venčanjem sa američkom kineskinjom Prisilom Chan.

Gumene papuče, gaće i jeftina majce odlika su ovog navodno milijarderskog para. I to čitav svet treba da vidi. Ovaj globalistički (verovatno službeni) brak je baš u duhu Fejsbukovih nastojanja da poveže SVE narode i rase sveta. Dece još nemaju.

Da upravo to je Cukerbergov  glavni cilj - da njegova mreža bude dostupna SVIMA. Svim običnim ljudima. Posebno onima koji i nemaju pare za papuče bolje od gumenih. Jer svi smo zapravo isti.  Ni manje ni više.

NA FEJSBUKU  JE SVE ZA JAVNOST OSIM  ZARADE

Iako je osnivač Facebook-a, Cukerberg  javno izjavio da “ne veruje u privatnost” (gaće su upravo simbol privatnosti) te da je glavni cilj njegove “društvene mreže” i bio da spoji privatost i biznis, kada su u pitanju finansije Facebook-a, tu je sve u sigurnim privatnim rukama i računima bankarske kuće Goldman Saks (sa centralom u Londonu koja ima i svoju ekspozituru u Vatikanu), a koja je i najodgovornija za kreiranje poslednje takozvane “globalne finansijske krize”. Kada oni povuku svoje novce sa berze u Wall Streetu-u, a na komandu iz Londona, poslovi najvećih svetskih kompanija se ruše kao kule od karata.

Tako je Goldman Saks 2011-te  za 450 miliona dolara kupio pravo da raspolaže akcijama Fejsbuka. Dakle, kolika će vrednost Fajsbuka na berzi biti, procenjuje ova banka. Za sada oni kažu da ovaj virtuelni proizvod vredi 50 milijardi dolara. Kako su to oni procenili, samo oni znaju, ali je nesumnjivo da će ovi iskusni bankari Fejsbuk cenu dobro naduvati. Kao što decenijama naduvavaju čitavo svetsko finansijsko tržište pa ga onda, kao balon, puste da se izduva i svet uđe u recesiju.

U Fejsbuku u stvari najviše vredi poverenje njihovih korisnika. A to je oko 845  miliona ljudi širom sveta od kojih polovina svakodnevno (tvrde tako bankari) posećuje sajt. I to je fantastično reklamno tržište. Godišnje Fejsbuk prihoduje 3,7 milijardi dolara,  a samo profit iznosi oko 1 milijarde.

FEJS JE FENOMEN

Po raznim medijskim analitičarima, kao modernim  “mudracima” koji se redovno intervjuišu, uspeh Fejsbuka je društveni i kulturni fenomen (!)

Preko 800 miliona ljudi u svetu veruje Cukerbergu jer koristi "njegovu mrežu" za komunikaciju sa svojim prijateljima. U stvari vi često i ne možete da odete na neki Internet sajt , a da vam ne iskoči Fejsov link i traži da prvo "lajkujete" na njega. Kasnije ćete videti zašto je "lajkovanje" važno.

Ali, da li Cukebeg veruje svojim "prijateljima"? U stvari, on sam je razočarao mnoge svoje harvardske prijatelje kada je njihovu privatnu e-mail prepisku sa njim javno publikovao. I upravo to je bio okidač- ideja da se može od Fejsa napraviti takav mamac za tuđe poruke i slike, koje bi onda bile javno publikovane. Naravno, kada dotičnog pošiljaoca poruke i vlasnika Fejsbuk stranice treba kompromitovati, popularisati i sl.

LJUDI (BUDALE) SAMI OSTAVLJAJU SVE PODATKE O SEBI

Tako iz nekoliko mejlova i poruka u kojima je on hvalio svoj Fejs, vidi se  kako on razmišlja o svojim obožavaocima koje je čak otvoreno nazvao “glupacima”.
„Ako vam je potrebna bilo kakva informacija o bilo kome na Harvardu… Samo pitajte... Imam oko 4000 mejlova, slika, adresa, sms-a... Kako sam došao do toga? Ljudi su to sami postavljali. N e znam zašto. Verovali su mi. Glupaci…"

Pošto je javno publikovao mnoge mejlove Cukerberg je  izjavio  da žali sve te ljude što su bili naivini.

“Trebalo je sami da budu svesni šta rade kada koriste usluge jednog tako moćnog servisa kao što je Facebook”.
Eto, to je pravi nadmeni rezon čoveka iz gumenih papuča, Marka Cukerberga. Tipično talmudovsko učenje- oni su budale, a mi smo klasa iznad njih. I što bi nama bilo žao što su ljudi uglavnom povodljive budale.

DRUŠTVENA ILI PROFI ŠPIJUNSKA MREŽA?

Ali, javna je „tajna“ da Facebook i Google prosto “kopaju” informacije o korisnicima. Dakle, ne ostavljaju ih svi samo tako naivno i lakoverno.

Oni takođe na isti način “posmatraju” sve TV stanice i informativne online medije, a posebno urednike i novinare u njima.  Gotovo kao po komandi, svi udarni mediji u Srbiji danas, ne samo da koriste Fejs i linkuju na Fejs nego ga zapravo i reklamiraju. I to besplatno. Ne zaboravite da je Facebook privatna kompanija. A privatne kompanije valjda plaćaju da bi se reklamirale. Da li znate koliko i kome ova kompanija plaća linkove i lajkove sa svojim "f"  dugmićima? Ne znate, naravno. To je tajna.

I RTS, javni servis, ustupa svoj medijski prostor Fejsu i koristi ovu mrežu. I Vlada Srbije i njena ministarstva i državne instuitucije linkuju na ovu privatnu kompaniju. Istina je da neki ove dugmiće stavljaju sami, a da uopšte ne znaju razlog za to. To je valjda danas u modi, zar ne? Ko nema profil na Fejsu taj je zaostao.

Aktivno dugme "f" je kao mirođija na svakom informativnom sajtu udarnih srpskih medija.

TAJNE SKRIVENE IZA VIRTUELNIH OBLAKA

Termin “obak” (cloud)  u računarskoj terminologiji opisuje stanje na web-u kada podaci iz neke kompjuterske mreže prolaze kroz “nešto” što je nepoznato ili se tu događa nešto nepredvidivo.

“Nepoznato” i “nepredvidivo” znači da ga je (oblak) napravio neko ko zna šta se sve u mrežu od programa može ubaciti, a da drugi to nisu u stanju da otkriju i izbace iz mreže. Ovaj računarski oblak tako putuje formalno po zahtevu korisnika, ali vodi ga neko sasvim nepoznat.

Kako je Internet velika mreža u koju svi nešto  mogu da ubace, samo najupućeniji u softvere znaju kako da ubace “oblake” koji zapravo određene podatke sa određenih programa diskretno preusmere gde treba. Ili u njih nešto ubace. Tako se određeni podaci kada zađu pod “oblake” , koje mnogi komercijalno koriste kao provajdersku uslugu , jer su im praktični za kominikaciju i biznis, izgube u mreži i završe na nekom sasvim drugom kraju u nečijem računaru, recimo  u nekom od kontrolnih centara kojima raspolažu obaveštajne službe. I tu se pohrane kao fantastična baza podataka sa svim informacijama o vašim pristupima Internet mreži.

Cloud computing je tehnologija koja tako omogućava daljinsko upravljanje brojnim podacima sa mreže i prodaje se kao komercijalna IT usluga.

LAJKOVANJE U OBLACIMA

U vezi sa ovim je zato posebno zanimljiva pojava jednog “dugmeta” na mnogim veoma posećenim sajtovima koje se naziva “like button ”.

To je softversko “dugme” koje korisnik društvene mreže ili diskusionog foruma može da koristi da bi izrazio da mu se nešto (neki tekst) ili link “dopada” ili ne (“dislike”).

Žargonski na srpskom se to prozvalo “lajkovanje”. Postalo je moderno “lajkovati” pa mnogi posetioci sajtova to pritiskaju. Mnogi su primetili da na neke sajtove i ne možete da pristupite dok ne pritisnete ovo dugme koje se prosto nameće. O tome da ovo kliktanje možda predstavlja aktiviranje jednog softevrskog sistema za praćenje korisnika Interneta, predočili su nedavno pojedini Internet istraživači.

U stvari ovaj “Like” sistem je predstavio upravo Cukerberg 2010. godine za vreme jedne svoje konferencije za medije (na kojima on promoviše softverska  unapređenja "svoje" društvene mreže,  a koja je nazvana Facebook 8). Ovo dugme je on predstavio kao nešto što će njegovu mrežu učiniti  „društvenijom“ i „pametniijom“ (!?). Ono što Cukerberg nije otkrio je da se aktiviranjem “like” dugmeta pokreće sistem koji  posetioce na Fejsbuku prati i kada se oni isključe sa Fejsbuk sajta i odu na neki sasvim drugi i treći sajt, pri čemu Internet surferi ne znaju da su zapravo svi ti sajtovi međusobno već umreženi u jedan mrežni sistem praćenja i koriste istu alatku. I ta alatka se aktivira upravo u sistemu cloud computinga. I, naravno, poznato je da se cloud computing komercijalno koristi najviše za reklame i praćenje tržišta.

U jednom članku iz Wall Street Journala , izvesni Brus Šajner izveštava da je cloud computing „jedan od najbrže rastućih segmenata IT tržišta,  69 posto Amerikanaca sada koristi neku vrstu cloud computing servisa .

Facebook takodje koristi ovaj cloud computing sistem. Apple je, takođe, lansirao nedavno cloud computing sistem.

Dnevni list "Kurir imao je 2012. Fejsbuk kolumnu za promovisanje lajkova. Zašto?

MREŽA ZA PECANJE, A NE ZA POVEZIVANJE

Ako ste se možda zapitali zašto ogroman broj sajtova stavlja ove razne Face, Twitter  i druge linkove kao i "like" dugmiće možda vam stvari polako postaju jasnije. Naravno, njihov zadatak je umrežavanje. Reč web znači mreža, mreža zna se čemu služi: ne povezivanju, već pecanju. Da Internet je velika mreža za pecanje koječega.

"Dugmići" su svuda posejani.

Da je korisnik Fejsbuka i dalje upecan u mrežu i kada se izloguje (isključi sa nje) i obriše sve svoje podatke i svoj nalog sa Fejsa, otkrio je nedavno javnosti i Nik Čubrilović, koji sebe predstavlja kao,  hakera, pisca  i programera. On tvrdi da Fejsbuk prati i pohranjuje u svoju bazu podatke iz Internet pretraživača svojih korisnika, čak i kada oni više nemaju nalog na Fejsu ili kada više nisu na Fejsovom sajtu.

I za divno čudo Fejsbuk kompanija to nije ni negirala, već je čitavu stvar “objasnila” politikom sajta i uslovima korišćenja koji su korisnicima predočeni ( a većina to zapravo nikada nije pažljivo i do detalja ni pročitala).

Dakle istina je da čak i ako korisnik  nije više na Fejsu i “plugg-ins” (utikači) sakupljaju adrese web stranica (mrežnih stranica) iz njegovog pretraživača (brausera) koje je on posećivao. I to je već pohranjeno, i upisano i nema svrhe ponovo instalirati novi baruzer i brisati istoriju u njemu. Što bi rekli šahisti “taknuto- maknuto”. Na webu -“kliknuto- pohranjeno”.

Ukoliko u ovom sistemu praćenja  učestvuje dovoljno sajtova, to omogućava Fejsbuku da sakupi veliku količinu informacija o svakom korisniku Interneta: o tome šta on sve čita i posećuje, koju muziku sluša, koje filmove gleda, ko su mu prijatelji, ali i stanje na računu u banci itd. I sami “utikači” se tako šire i međusobno povezuju.

Dakle, cloud computing sistem koji sve to povuče tamo gde treba je sve drugo samo ne siguran i privatan.

VISIBLE TECHNOLOGIES
"In-Q-Tel " je investiciona firma za potrebe CIA koju je 1999. osnovala američka vlada kako bi preko njenih investicija idenifikovala i pratila razvoj privatnih kompanija koje su radile sa naprednim tehnologijama i čija su tehnološka rešenja uglavnom završavala u vojsci ili za potrebe CIA.

Po pisanju magazina “Wired” jedna veoma važna investicija "In-Q-tel-a" otišla je i na stvaranje programa VISIBLE TECHNOLOGIES. Ove softverske tehnologije imaju zadatak da omoguće CIA i drugim obaveštajnim agencijama (sve su umrežene) da se bave što boljom špijunažom Interneta, posebno društvenih mreža, blogova, diskusionih foruma,  ali i popularnih portala kao što su Twiter, Youtube i Amazon koji okuplja ljubitelje knjiga širom sveta. Zanimljivo je da se Facebook ovde ne pominje.

Opravdanje za ovu investiciju su, navodno, terorističke mreže  gde se preko Interneta teroristi dopisuju, razmenjuju informacije i uopšte međusobno komuniciraju kako bi izvršili neki podmukli teroristički zadatak. Verovali ili ne CIA veruje da oni za to koriste razne šifrovane poruke baš preko raznih društvenih foruma i diskusionih mreža (!) I zato mora da ih nadzire.

“Visible tehnologies” danas proverava više od pola miliona sajtova dnevno, pretražujući više od milion postova dnevno”.

Mušterije koje koriste usluge “VISIBLE TECHNOLOGIES” i cloud computing-a su i privatne kompanije koje žele da znaju šta se o njima i njihovim proizvodima na mreži  diskutuje. Tu su za sada navedene , po magazinu “Wired”, Microsoft, Hormel Foods i Xerox. Na primer, na osnovu pretraživanja reči i fraza koje su unapred ubačene u program Microsoft može da oceni kako se njihov “Windows 7” prima kod korisnuka. Isto to radi Hormel kompanija za pakovanje mesnih prerađevina itd. Svi oni primaju od “Visible tehnologies” izveštaj koji se označava kao pozitivan, negativan, mešovit ili neutralan.  

Facebook je postavio i sistem koji može da prepoznaje lica, tako da je vašim “prijateljima” lakše da vas pronađu. Program je inače kreirala policija u okviru svoje tehnologije prepoznavanja. I ovaj sistem je za svoj razvoj dobio novac od američke vlade kako bi se pomoću njega pratili „teroristi“. Eto, da nije "terorista" policijska tehnika praćenja svakog građanina se ne bi tako dobro razvijala. Da ih nema, trebalo bi ih izmisliti, rekla bi neka mudra policijska glava.

ODRICANJE OD PRIVATNOSTI KAO  SPECIJALNA OPERACIJA
Danas je, po tvrdnjama iz Fejsbuka, preko 800 miliona ljudi u njihovom imeniku (mada to niko ne može da proveri, a moguće je i da su brojku i naduvali). U svakom slučaju ova “društvena mreža” je izuzetno popularna , a korisnici masovno sami ostavljaju podatke o sebi.

Glavna caka u radu mreže je da neke informacije koje se preko mreže plasiraju mogu navodno videti “samo vaši prijatelji”, neke “samo prijatelji prijatelja”, a neke su dostupne svima. Ovakva politika Facebuka je upravo napravljena da bi lakoverne korisnike zbunila i ostavila ih  u uverenju da oni sami odlučuju šta će biti javno publikovano, a šta ne. Ovu svoju politiku Fejsbuk često menja, pa tako vremenom sve više i više informacija je dostupno sve većem auditorijumu. Da ponovimo još jednom, Facebook je privatna kompanija i može da kreira svoju poslovnu politiku kako god njoj odgovara.

Najzad, vaša deca će staviti rado na svoj profil štošta o vama, čak i ako vi to ne želite.  Tako će sve kolege sa posla videti vaše privatne fotose iz kuće, sa letovanja, kada ste decu i zbog čega grdli, psovali, možda tukli i sl.

Tvrdnje korisnika Fejsa da su domovi nekih članova opljačkani kada su oni  objavili svoje vreme odmora ili su maloletnici  koristili alkohol i time se hvalili drugarima na Fejsu, postale su veoma uznemirujuće za pojedine korisnike.

Sve ove društvene mreže, međutim već su se unapred odrekle svake odgovornosti za ovakve i slične neprijatnosti. Pročitajte pažljivo “način korišćenja” svake od njih i videćete da oni savršeno unapred znaju koje su sve moguće posledice korišćenja ovakvih mreža.

Ipak,  sve navedeno je daleko manji problem, od efekta koji na mlade korisnike dugoročno ostavlja posvećenost ovakvim virtuelnim prijateljima i društvima. U svakom društvu (čovek je društveno biće koje imitira druge i povlađuje većini) vremenom se formira određeno stanje svesti koje dovodi do potrebe ljudi da se potpuno odreknu svoje privatnosti, te počinju da veruju da sve što rade treba da bude javno. Privatan život i intima nemaju više nikakvog smisla ili prosto - nisu više "in". A ljudi su veoma povodljivi i trude se da uvek budu "in". To znači biti deo društvene zajednice. Virtuelna društvena zajednica upravo ima za cilj da zameni onu staru rečenicu naših baka: "Iju, sine, pa šta će svet da kaže na tvoje ponašanje? " E, pa taj "svet" je danas virtuelan i on kaže da ako nemate svoj fejs profil i sliku iz kreveta i u gaćama na Fejsu, vi ne živite u ovom vremenu. Zaostali ste, bre! I uravo to i jeste bio cilj kreatora ovog društvenog povezivanja, jer ono nije ništa drugo do jedna velika psihološka operacija.

SERGEJ BRIN KAO OSNIVAČ GOOGLA
Osnivač Googla je pandan Cukerbergu, i to je izvesni Sergej Brin sa svojim kolegom Larijem Pejdžom. Obojica se deklarišu kao pripadnici jevrejskog naroda.

Sergej je rođen u Moskvi, a njegovi roditelji su Mihail i Evgenija koji su bili matematičari  i koji su radili za sovjetsku vojsku u odeljenju za dešifrovanje. Onda su "emigrirali" u SAD u vreme “Hladnog rata” i to uz pomoć američkog senatora i kongresmena Henrija Martina Džeksona, koji je bio student Stenford univerziteta i član tajnog društva "Delta kai" i koji je dobio zadatak da izvuče jedan broj "upotrebljivih" sovjetskih građana. Tako su Brinovi stigli u Merilend i tu nastavili da rade dešifrovanje za američku službu Nacionalne bezbednosti (NSA).

Mihail Brin i Sergej Brin i Lari Pjdž.

Mihail Brin je radio na Teoriji haosa. Nalaženje reda u očiglednim slučajnostima je ključni element koji je vodio i razvoju Guglovog pretraživača. Sinčić, Sergej, poslužio je samo za popularisanje programa i marketing. Zar bi ste koristili Gugl kad bi ste znali da su ga pravili operativci bezbednosnih službi?
Evgenija Brin je i dalje u NSA i služi u jednom jevrejskom ženskom dobročinstvu u Merilendu.

TVITERAŠI I FEJSBUČARI KAO ARMIJA ZA PLIŠANE REVOLUCIJE
Izvesni Joiči Šimatsu, analitičar i novinar, koji piše i za Globalresearch.com, tvrdi da je sadašnji direktor Guglovog ogranka "Google Ideas", Džejrd Koen,  u stvari operativac američke državne kancelarije za političko planiranje. On je bio sudent na Stenford univerzitetu i korisnik je britanske Rodes stipendije. Kao operativac on je aktivno učestvovao i u poslednjoj egipatsjkoj revoluciji, gde je regrutovao i obučavao korisnike Twittera i egipatske blogere kako da se umrežavaju i koriste mrežu u protestima protiv Mubaraka. Američka vlada je neposredno pre toga intenzivno tražila prevodioce za farsi i arapski jezik.

U periodu od 2006. do 2010 Džejrd  je u više navrata putovao u Iran, Siriju, Izrael, Egipat i Tunis. Bio je i organizator Skupštine pokreta mladih u Njujorku, decembra 2008.

Danas u Beogradu možete sresti mnoge mlade službenike Googl-a pokupljene sa raznih kontinenata. Šta oni zapravo guglaju saznaćemo možda uskoro kada se naprasno iznedri neka veoma dobro organizovana mreža nekakvih protestanata. Za svaku akciju u početku je najvažnije tajno povezivanje, a to se danas radi preko ovih tzv. "društvenih mreža". Za svaku revoluciju uvek su prvo formirane tajne organizacije (partije). Danas se za to koristi napredna IT tehnologija.

Iranski Radio islam inače tvrdi da Facebook drži Mosad. Iranci najagilnije islamiste (fundamentaliste) uvek vide kao prikrivene mosadovce. Istina je , međutim da se baš u Izraelu nalazi jedna od najvećih baza podataka prikupljenih sa Interneta.

Prema britanskom Gardijanu „glavna faca iza Facebooka je sve više izvesni Piter Til. On je zapravo veoma moćan neokonzervativac i mnogo bolje se snalazi u javnim nastupima od Cukerberga.
Til je osnivač Pay Pal-a i to u partnerstvu sa ukrajinskim Jevrejinom, Maksom Rafaelom Levčinom. Ukrajna je dugo pbrađivana ovakvim virtuelnim povezivanjem sledbenika. Naravno, i ova civilna faca je samo za javnu upotrebu.

Piter Til u istom tinejdžerskom fazonu: majčica i patičice i "predavanje". Til je u stvari, kada ga slušate na Youtube običan PR "društvenih mreža", tj. pričalica za javnost. Foto: Flickr.com

Glasina da je Mark Cukerberg rodbinski povezan sa Dejvidom Rokfelerom, nije baš ubedljiva, ali ko zna...

Očito, Fejsbuk nije ništa drugo do velika orvelovska špijunska i manipulativna mreža. Povodljivost i težnja ogromnog dela populacije da rade isto što i drugi i budu deo "Sveta" daje fantastične mogućnosti za  globalnu društvenu manipulaciju.

Da li lajkujete ovo moje mišljenje?

Na, žalost ne mogu vam dati aktivno dugme da se o ovome izjasnite. Inače ja ne koristim ovu društvenu mrežu, pa na ovom sajtu zato nema ovih popularnih dugmića koji će vas odvesti do Fejsa. Nikada ih nije ni bilo. Ako pak na Fejsu pronađete profil sa mojim imenom i banerom ovog sajta, moram da vas razočaram-moja malenkost ne stoji iza tog profila. Žao mi je.